Poljoprivrednicima na raspolaganju veliki broj subvencija – šta je glavna mana?

Za dopunu dokumentacije koju mi ne možemo da dobijemo po službenoj dužnosti prođe nekad više od dva meseca, rekla je direktorka UAP-a Biljana Petrović i apelovala na poljoprivrednike da ne čekaju poslednji dan konkursa da pošalju zahtev za subvencije.

U okviru Dana poljoprivrede onlajn koje organizuje Novosadski sajam, održano je predavanje na temu „Kako do subvencija u poljoprivredi?“, u okviru kog je direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla da su trenutno u fokusu zahtevi podneti u 2020. godini kada su u pitanju mere direktnih podsticaja i završetak mera ruralnog razvoja.

Upravo je pitanje mnogih poljoprivrednika – zašto isplata subvencija kasni iz tekuće, ali i prethodnih godina?

„Važno je da poljoprivrednici pošalju kompletnu i ispravnu dokumentaciju kako bismo i mi bili brži i efikasniji. Za dopunu dokumentacije koju mi ne možemo da dobijemo po službenoj dužnosti prođe nekad više od dva meseca“, rekla je Petrovićeva i apelovala na poljoprivrednike da ne čekaju poslednji dan konkursa da pošalju zahtev za subvencije.

Nema izgovora – „Nisam prepoznat ni u jednom konkursu“

S druge strane, iz državnih institucija kažu, a potvrđuju i agrarni analitičari da nikad nije bio veći izbor subvencija i mera podrške na raspolaganju proizvođačima, sa isticanjem programa za Konkurentnu poljoprivredu, poznatiji kao „50-40-10“.

Od 20.000 evra za investicije u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu

„Više nema izgovora da neko kaže ‘nisam prepoznat ni u jednom konkursu, ni u jednoj meri, ni u jednom pozivu’, da li je to preko IPARD-a, da li je to preko aranžmana sa Svetskom bankom, pokrajinskih i nacionalnih konkursa. Ja stvarno ne pamtim kad smo imali tako široku lepezu obuhvata i korisnika sredstava i prihvatljivih investicija“, kaže agrarni analitičar Žarko Galetin i dodaje da ovo jedna „dobra stvar“ uz primedbe koje mi imamo u samoj tehnici sprovođenja i implementaciji samih mera.

Nadovezujući se o primedbama i manama raspoloživih poziva, istakao je da mu se čini da je konkurisanje za IPARD sredstva „prekomplikovano“, iako je tehnološka pismenost naših poljiprivrednika na višem nivou nego ranije, ali i da su neke mane ispravljene u projektu sa Svetskom bankom.

„Glavna primedba kod IPARD-a, jeste sporost – ja ću razumeti razlog nedostatak ljudskih resursa koje Uprava ima i verujem da je to tako.“

Novi pozivi već krajem meseca

Prijave za „50-40-10“ koju još nazivaju „mali IPARD“ traju do 5. juna, jako je veliko interesovanje i do sada je pristiglo 355 zahteva, a najveći broj očekuje se u poslednja dva dana.

„Plan je da se raspiše sledeći poziv u junu i julu, a u septembru još jedan. Raspisivaće se po sektorima, kako bismo na brži i efikasniji način rešavali i obrađivali predmete kako naši korisnici ne bi čekali“, kaže Petrovićeva i najavljuje krajem maja ili početkom juna raspisivanje IPARD poziva za Meru 1, odmah nakon toga za Meru 3.

IPARD II: U planu avansno plaćanje i skraćenje biznis plana

Potvrdila je i da se radi na tome da 50 odsto novca „ide“ avansno na račun korisnika za Meru 3, ali i za Meru 1. Podsetimo, ideja je da nakon odobravanja projekta, korisnik može da koristi ili povuče sredstva u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije bez PDV-a.

U okviru Dana poljoprivrede onlajn koje organizuje Novosadski sajam, održano je predavanje na temu „Kako do subvencija u poljoprivredi?“, u okviru kog je direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla da su trenutno u fokusu zahtevi podneti u 2020. godini kada su u pitanju mere direktnih podsticaja i završetak mera ruralnog razvoja.

Upravo je pitanje mnogih poljoprivrednika – zašto isplata subvencija kasni iz tekuće, ali i prethodnih godina?

„Važno je da poljoprivrednici pošalju kompletnu i ispravnu dokumentaciju kako bismo i mi bili brži i efikasniji. Za dopunu dokumentacije koju mi ne možemo da dobijemo po službenoj dužnosti prođe nekad više od dva meseca“, rekla je Petrovićeva i apelovala na poljoprivrednike da ne čekaju poslednji dan konkursa da pošalju zahtev za subvencije.

Nema izgovora – „Nisam prepoznat ni u jednom konkursu“

S druge strane, iz državnih institucija kažu, a potvrđuju i agrarni analitičari da nikad nije bio veći izbor subvencija i mera podrške na raspolaganju proizvođačima, sa isticanjem programa za Konkurentnu poljoprivredu, poznatiji kao „50-40-10“.

Od 20.000 evra za investicije u okviru Projekta za konkurentnu poljoprivredu

„Više nema izgovora da neko kaže ‘nisam prepoznat ni u jednom konkursu, ni u jednoj meri, ni u jednom pozivu’, da li je to preko IPARD-a, da li je to preko aranžmana sa Svetskom bankom, pokrajinskih i nacionalnih konkursa. Ja stvarno ne pamtim kad smo imali tako široku lepezu obuhvata i korisnika sredstava i prihvatljivih investicija“, kaže agrarni analitičar Žarko Galetin i dodaje da ovo jedna „dobra stvar“ uz primedbe koje mi imamo u samoj tehnici sprovođenja i implementaciji samih mera.

Nadovezujući se o primedbama i manama raspoloživih poziva, istakao je da mu se čini da je konkurisanje za IPARD sredstva „prekomplikovano“, iako je tehnološka pismenost naših poljiprivrednika na višem nivou nego ranije, ali i da su neke mane ispravljene u projektu sa Svetskom bankom.

„Glavna primedba kod IPARD-a, jeste sporost – ja ću razumeti razlog nedostatak ljudskih resursa koje Uprava ima i verujem da je to tako.“

Novi pozivi već krajem meseca

Prijave za „50-40-10“ koju još nazivaju „mali IPARD“ traju do 5. juna, jako je veliko interesovanje i do sada je pristiglo 355 zahteva, a najveći broj očekuje se u poslednja dva dana.

„Plan je da se raspiše sledeći poziv u junu i julu, a u septembru još jedan. Raspisivaće se po sektorima, kako bismo na brži i efikasniji način rešavali i obrađivali predmete kako naši korisnici ne bi čekali“, kaže Petrovićeva i najavljuje krajem maja ili početkom juna raspisivanje IPARD poziva za Meru 1, odmah nakon toga za Meru 3.

IPARD II: U planu avansno plaćanje i skraćenje biznis plana

Potvrdila je i da se radi na tome da 50 odsto novca „ide“ avansno na račun korisnika za Meru 3, ali i za Meru 1. Podsetimo, ideja je da nakon odobravanja projekta, korisnik može da koristi ili povuče sredstva u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije bez PDV-a.

Izvor Agroklu.rs Autorka

Julijana Kuzmić

Julijana Kuzmić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*