Zdravstvena zaštita ovaca

Svaka bolest uzrokuje, kako neposredne tako i posredne gubitke. Iz tog razloga, najbolje je preduzeti sve zootehničke mere prilikom smeštaja, ishrane i nege. Takođe, važna je i preventiva kako bi se sprečile bolesti. Koje mere su najbolje ?

Samo zdrave, pravilno hranjene i dobro negovane ovce, mogu sa uspehom tokom svog proizvodnog ciklusa da daju dovoljne količine kvalitetnih proizvoda, kako navode u PSSS u Smederevu. Zato svaki odgajivač mora da vodi računa o zdravstvenom stanju svojih ovaca.

Svaka bolest prouzrokuje, kako neposredne tako i posredne gubitke. Iz tog razloga, najbolje je preduzeti sve zootehničke mere prilikom smeštaja, ishrane i nege. Takođe, neophodno je primenjivati sve preventivne mere zdravstvene zaštite kako bi se sprečilo obolenje ovaca.

Domaće ovce otpornije na bolesti

U PSSS Smederevo ističu da domaće, primitivne i ovce sa slabim proizvodnim svojstvima, koje dobar deo vremena provode u prirodi, znatno su otpornije od oplemenjenih i visokoproizvodnih rasa. „Selekcija ovaca na visoku proizvodnju često je praćena smanjenjem njihove otpornosti u odnosu na razne uzročnike oboljenja ili na lošije uslove uzgoja. Držanje ovaca u većim stadima i u zatvorenom prostoru stvara više mogućnosti za pojavu raznih oboljenja, kao i njihovo brže prenošenje sa bolesnih na zdrave životinje„, kaže savetodavac Radiša Petrović. Da bi odgajivač što efikasnije mogao ovcama da pruži zdravstvenu zaštitu treba da raspolaže osnovnim znanjem o uzrocima pojave pojedinih bolesti, kako se one ispoljavaju kod životinja, šta je potrebno učiniti da bi se sprečila njihova pojava, kao i da se na vreme zatraži pomoć veterinara.

Bolesti se javljaju zbog nepravilne ishrane

Oboljenja kojima se još uvek ne poklanja dovoljno pažnje jesu ona koja nastaju usled nepravilnosti u ishrani ovaca. Ona se često javljaju kod visokoproizvodnih jedinki i tako stvaraju uslove za pojavu drugih bolesti. Pri nepravilnoj ili nedovoljnoj ishrani, ovce oslabe, gube kondiciju čime im se smanjuje i prirodni imunitet na delovanje raznih uzroka
obolenja. Zbog toga, svaki odgajivač ovaca treba da zna nešto više o sledećim problemima kako bi ih pravilnom ishranom mogao sprečiti.

Toksemija sa jagnjenih ovaca obolenje je koje se javlja kod ovaca u poodmakloj bremenitosti, naročito kod onih koje nose blizance ili trojke. Bolest izaziva nedostatak glukoze u ovčijem organizmu. Znaci ove bolesti mogu se javiti kod pojedinih životinja ili istovremeno kod većeg broja ovaca.

Obolela ovca može biti mršava ili debela. „Životinje uzimaju manje količine hrane, dižu glavu i pokazuju znake opšte slabosti. Bolesne jedinke najčešće leže na grudnoj kosti, a mogu se podići samo uz pomoć čoveka. Iz nozdrva curi sluz i disanje je ubrzano. U toku bolesti može doći do pojave slepila, podrhtavanja mišića i ako se životinja ne leči, smrt nastupa za nekoliko dana„, objašnjava Petrović. 

 Pojava toksemije uspešno se može sprečiti adekvatnim držanjem sjagnjenih ovaca i blagovremenim obezbeđenjem ishrane bogate ugljenim hidratima. Za prevenciju bolesti preporučuje se davanje propilen glikola ili sirupa od kukuruza koji se daje ovcama da popiju, u količini od 200 ml i to četiri puta u toku dana. U odmakloj fazi ove bolesti, preporučuje se davanje 250 – 500 ml 10 -20 % glukoze intravenozno. Međutim, u takvim slučajevima najbolje je pozvati veterinara koji će pružiti optimalnu pomoć bolesnim životinjama.

Hipoglikemija – Ova bolest poznata je još i kao mlečna groznica i javlja se kod svih rasa i polova ovaca. Hipoglikemija se prvenstveno javlja kod debelih ovaca, u poslednjih šest nedelja sjagnjenosti i tokom prve nedelje perioda mlečnosti. Nastaje kao posledica smanjenja kalcijuma u krvi životinje.

Najveće potrebe ovaca za kalcijumom su u poslednje tri do četiri nedelje sjagnjenosti. U slučaju kada ovca nosi blizance, potrebe za kalijumom i fosforom gotovo su dva puta veće u odnosu na ovce sa jednim plodom. U početnoj fazi ovog oboljenja, ovce pokazuju znake ukrućenosti, podrhtavanje mišića, mišićnu slabost i ubrzano disanje.

Obavezna dopuna ishrane mineralima

U kasnijoj fazi, ovce padaju na grudnu kost sa glavom ispruženom napred. Kod ovih jedinki na kraju dolazi do razvoja paralize i one padaju u komu. „Kao dopuna ishrani, tokom poslednjih šest nedelja sjagnjenosti i u vreme ranog perioda mlečnosti, ovcama treba u ishrani obezbediti i mineralne dodatke koji sadrže dosta  kalcijuma i fosfora (2:1), magnezijuma i vitamina A i D„, savetuje Petrović. U slučaju obolenja od hipoglikemije, bolesne životinje veoma brzo reaguju na intravenozno davanje 50 -100 ml 20% kalcijum glukonata.

Bolesti ovaca: za zaštitu je važna preventiva

Acidoza rumena – Do pojave ovog problema najčešće dolazi zbog naglog uzimanja suvišnih količina zrna žitarica (kukuruz, pšenica, ječam, raž), zelenog kukuruza, repinih rezanaca, melase i različitih plodova voćaka, na koje ovce nisu naviknute (varenje je otežano). Bolest se karakteriše gubitkom apetita kod životinje, depresijom, šepavošću i na kraju komom.

Ovo oboljenje obično dovodi do značajnih ekonomskih gubitaka koji su izazvani uginućem ovaca. Tokom prva dva do tri dana, posle naglog uzimanja ovakvih hraniva kod životinja dolazi do pojave proliva i bolova u stomaku. Opšta slabost ovaca smanjuje njihovu pokretljivost i na kraju one koje leže padaju u komu i na kraju uginu.

Kao predohrana tokom ove bolesti ovcama treba omogućiti uzimanje prekomernih količina zrna žitarica i drugih hraniva. Nakon pojave prvih simptoma, te životinje treba hraniti obrocima koji su sastavljeni od kabastih hraniva a tek onda postepeno povećavati količinu koncentrata u obroku.

Nedostatak vitamina i minerala

Nepravilna vitaminsko – mineralna ishrana ovaca kao i jagnjadi, dovodi do smanjenja proizvodnje, pojave bolesti pa i do njihovog uginuća. Nedostatak ovih hranljivih materija slabi njihov imunitet zbog čega su više podložne raznim bolestima. Kod ovaca koje proizvode veliku količinu mleka, mesa ili vune, veće su i potrebe za vitaminima i mineralima, o čemu se posebno treba voditi računa.

Usled nedostatka minerala u ishrani kod jagnjadi, dolazi do pojave rahitisa, kao posledice nedostatka i poremećaja u prometu kalcijuma i fosfora. Uzrok bolesti je manjak vitamina D u hrani, koji u organizmu reguliše promet ova dva minerala i njihov međusobni odnos.

Znaci bolesti ispoljavaju se već u prvim mesecima života u vidu zaostajanja jagnjadi u rastu, kosti im omekšavaju i dolazi do njihovog iskrivljavanja. Kod odraslih ovaca (naročito onih sa višom proizvodnjom mleka) ukoliko se ovi elementi ne obezbeđuju u dovoljnoj količini preko hrane, dolazi do njihove mobilizacije iz kostiju, što u težem slučaju izaziva njihovo omekšavanje pa i lomljenje.

Preventiva posebno važna za jagnjad

Kao i kod rahitisa, tako i kod omekšavanje kostiju, češći boravak ovaca i jagnjadi na svežem vazduhu i dobra ispaša, doprineće uspešnom izlučenju. Kod mladih jaganjaca, usled nedostatka minerala selena i vitamina E, dolazi do bolesti belih mišića. Ovo oboljenje nastaje usled promena u mišićima i dovodi do otežanog i ukočenog kretanja u obolelih životinja, kao i otežanog disanja. Bolest najčešće zahvata i srce, posle čega jagnjad najčešće uginu.

Preventiva za ovo obolenje je vitamin E putem injekcija ili u prahu, za ovce koje se gaje na terenima koji su siromašni selenom. U našim uslovima, mlađoj jagnjadi posle prvih nedelja života obavezno treba dati putem injekcije preparate koji sadrže selen.

Da bi se životinje uspešno zaštitile od pojave ovih bolesti, potrebno je u njihovoj ishrani koristiti mineralno – vitaminske dodatke ili premikse. Ove dodatke proizvode fabrike stočne hrane i u smešama koncentrata, dodaju se u količini od 0,5 – 1%.

Izvor: agroklub.rs

autorka :
Ivana Živanić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.