Zadruge pružaju povoljnije navodnjavanje

Udruživanje poljoprivrednika radi nabavke i korišćenja sistema za navodnjavanje, nije ideja novijeg datuma. Naime, još pre Drugog svetskog rata, na području Vojvodine, poslovale su takozvane vodne zadruge, podseća predstavnik Zadružnog saveza Vojvodine Petar Radić.

Udruženi za manje troškove

Cilj i zadatak tih zadruga je bio da omoguće svojim članicama da, objedinjeno, nabave za to vreme neku jednostavniju opremu za sisteme za zalivanje. On objašnjava da je takvo udruživanje naročito bilo izraženo na jugu gde su bile uticajne takve zadruge, ali da je kasnije došlo do gubljenja zajedništva po tom pitanju i nestajanja takvih zadruga.

„Danas mi nemamo čisto vodne zadruge, ali je ideja stara, zbog čega postoji mogućnost da nekoliko gazdinstava, ukoliko su u mogućnosti, zajednički koriste neki vodo-zahvat. To treba iskoristiti, jer se mogu zajednički nabaviti neki jednostavniji sistemi za zalivanje tipa tifona. Tako bi udruženi poljoprivrednici sa najmanje troškova rešili sve češću pojavu suše“, kaže Petar Radić.

Nedovoljno navodnjavanja

Kada je reč o tome koliko naše zadruge navodnjavaju biljnu proizvodnju, Radić kaže da se generalno posmatrano u našem agraru nedovoljno navodnjava. Medjutim, on kao dobre primere navodi zadruge koje imaju velike površine pod sistemima za zalivanje. Takva je zadruga u Lukićevu, koja 80 odsto površina navodnjava, a takve su i zadruge Mrkšićevi salaši i Bratstvo jedinstvo.

„Dobar primer je i zadruga Agro Lika, koja je nedavno pustila u rad savremeni sistem za zalivanje sa podzemnim lateralama i linear sistemom sa mogućnošću da se zalivaju teže pristupačni ćoškovi parcela. Navodnjavanje najčešće koriste zadruge koje se bave povrtarskom proizvodnjom za poznatog kupca ili proizvodnjom semenskih useva“, kaže Radić.

Podseća da je kod tih proizvodnji neophodno obezbediti stabilan kvalitet i prinos.

Evropa nema problema sa navodnjavanjem

U svetu je udruživanje radi navodnjavanja mnogo bolje organizovano, navodi Radić. Naročito se to odnosi najug Evrope, s obzirom na to da sever Evrope nema većih problema sa navodnjavanjem. Kao primer Radić navodi Nemačku, gde do nedavno još nije krenula žetva pšenice. Međutim Španija, Portugalija, Italija pa i Grčka trpe zbog suše.

„Svedoci smo kao turisti u Grčkoj, da zbog velikih vrućina i suše, vodeni topovi neprekidno zalivaju. Tamo je nezamislivo organizovati biljnu proizvodnju bez navodnjavanja. U Španiji se dotle stiglo, da iz veštačkih vodozahvata udruženi poljoprivrednici povlače vodu i nakon obavljenog navodnjavanja satelitski se utvrđuje koliko ko treba da plati“, kaže Radić.

Dakle, poljoprivrednici su udruženi i zajedno imaju povoljnosti pri nabavci i eksploataciji sistema za zalivanje.

Radić: Sekretarijat podržava poljoprivredu

Radić podseća na aktivnosti Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, ne samo kod sistema za navodnjavanje, već i kod podizanja dodate vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine.

„Namera Sekretarijata je da se kroz aktuelne i buduće konkurse da akcenat na podršci zadruga, odnosno udruženih poljorivrednika, jer se takvi sistemi najracionalnije koriste“, zaključuje Petar Radić.

  Izvor: www.agroklub.rs   Autor Stevan Davidović – Zeremski            Foto: Stevan Davidović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.