Ulje iz Hajdukova

Dvadesetdve godine „curi hladnoceđeni zejtin“

Od 2001. Godine je znatno proširena paleta proizvoda u „riznici ulja“

Igor Pevčić: „U početku svog rada firma D.O.O. Suncokret je proizvodila samo suncokretovo hladnoceđeno ulje. Nakon ovog zejtina, širila se paleta na susamovo ulje, bundevino, a od 2001g. se širi proizvodni program sa novim uljima, i na nesvakidašnje proizvode kod nas, kao što su puter od kikirikija, susama, bundeve, suncokreta i drugi proizvodi. Interesantno je da firma nema proizvodnju sirovine za svoje proizvode i da traže partnere u proizvodnji tih sirovina.

Treba reći da se prodaja ovih proizvoda na stranom tržištu odvija pod tudjim brendom, jer to zahtevaju inostrani kupci. Mi ili oni kupuju sirovinu a gotov proizvod se pakuje u njihovu ambalažu sa njihovim etiketama kaže Igor.Na našem tržištu, proizvodi su se prodavali u prodavnicama zdrave hrane, a sad su i u velikim prodajnim lancima. Namere su i dalje širiti tržište svojih proizvoda, tako da je to šansa za proizvođače „zdrave hrane“ da steknu sigurne partnere. Namere ove firme je proširenje proizvodne lepeze, bez ambicija da se bave proizvodnjom sirovina,pa ta činjenica daje dodatno mogućnost mnogima da sklope ugovor o saradnji, i tako steknu stalnog kupca. Kapaciteti  firme D.O.O. Suncokret se stalno šire bez zastoja a zbog promena na tržištu i u poslovanju novi partneri se stalno traže. Prodaja je u rastu ali malom. Konstantno se širi proizvodnja i zbog te činjenice vlada optimizam.

Igorov otac i vlasnik firme se žali, i državu vidi kao glavnog krivca za probleme koje ima a razlog je zapravo u strategiji koja ne potstiče proizvodnju. Politika treba da je u funkciji napretka društva, da raste proizvodnja a ne da neko trguje. Problem je kod ove proizvodnje što u Srbiji nema organski proizvedenih uljarica sem suncokreta. Tako da se moraju ti proizvodi uvoziti iz Kine, Španije, Turske, Rumunije. Kad se pogleda recimo Hrvatska koju uslovljavaju proizvodnjom zdrave hrane za ulazak u Evropsku Uniju, vidimo da se tamo svaki hektar subvencioniše sa 700 eura. Uzimajući tu činjenicu i poredeći sa nama, vidimo kako ko gleda na proizvodnju.

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.