Sveti Trifun: majka je vinova loza, otac zemlja, a nebo sudbina

Proizvodnja u vinogradu je fabrika pod vedrim nebom. Vinogradari na taj dan požele da godina bude rodna i da imaju što više sunčanih dana kako bi grožđe imalo dovoljnu količinu šećera jer će tako dobiti i dobro vino.

Svetog Trifuna u Srbiji slavi nekoliko stotina vinara i vinogradara, kao svog zaštitnika. Tog dana obavezno obilaze svoje vinograde i svečano obeležavaju slavu. To je ujedno i početak jednog od najvažnijih poslova u zasadima vinove loze – rezidbe, koja se na Trifundan svečano i obredno obavi, a nastavlja narednih dana.

„Naša porodica od davnina slavi Svetog Trifuna kao svog patrona, jer se oduvek na imanju gajila vinova loza i pravilo vino. Orežemo simbolično po koju lozu i vinom zalijemo čokot. Tim činom želimo da vinograd povrati snagu posle duge zime. Posle jutarnje rezidbe i sečenja slavskog kolača dočekujemo goste i prijatelje naše kuće kako bismo se zajedno pomolili da godina bude rodna“, objašnjava Nemanja Arsenijević, vinogradar i vinar iz sela Vinča kod Topole.

Aleksandar Petrović: Vinogradarska godina se više ne poznaje po Svetom Trifunu

Mole se da im nebo bude naklonjeno

Proizvodnja u vinogradu je fabrika pod vedrim nebom. Potrebno je mnogo znanja i umeća vinara, ali na kraju priroda uvek daje svoj pečat. Vinogradari na taj dan požele da godina bude rodna i da imaju što više sunčanih dana kako bi grožđe imalo dovoljnu količinu šećera jer će tako dobiti i dobro vino.

Vinogradari na svoj praznik požele da im godina bude rodna

„Vina zapravo nastaju još u vinogradu. Neko je rekao da je majka vina, vinova loza. Zemlja mu je otac, a nebo sudbina. Zato slavimo Svetog Trifuna, da nebo bude blagonaklono prema nama“, kaže Arsenijević.

Oštrica makaza treba biti što bliže čokotu

Svetac će, kažu vinogradari, pomoći koliko može, ali mnogo toga je i na njima. Dodaju da vinovu lozu obavezno treba rezati oštrim i dezinfikovanim makazama, pod pravilnim uglom, pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu. Za ovaj važan posao potrebno je obezbediti ‘više ruku’ i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara.

Svaki vinograd ima svoje specifičnosti, koje dobar vinogradar osluškuje i prati. Na osnovu toga odlučiće da li je sa rezidbom bolje početi krajem decembra, početkom januara ili će pak sačekati Svetog Trifuna, kada već stotinama godina unazad tradicionalno počinje rezidba.

Sveti Trifun – zaštitnik 25.000 hektara vinograda u Srbiji

„Orezivanje je najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda rezidbom se formiraju čokoti, a kod već formiranih  rezidbom se održavaju kvalitetni. Na taj način regulišemo sve što će osigurati dobar rod, odnosno broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu. Vinogradari tako kontroliše rodnost i utiču na kvalitet grožđa i vina“.

Zimska rezidba ili rezidba ‘na zrelo’, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. Treba je završiti pre nego što krene vegetacija u proleće. Kad se govori o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, misli se na istu, zato što vreme rezidbe bira svaki vinogradar u zavisnosti od stanja u svom vinogradu. Dake, uvek vinogradar odlučuje kada će početi sa ovim velikim poslom, a na Svetog Trifuna može samo obredno i simbolično da je započne. U pojedinim godinama, kada nebo tako diktira, rezidba počinje i pre proslave zaštitnika.

Ko je bio Sveti Trifun?

Sveti Trifun rođen je u trećem veku, u selu Kampsadi u Frigiji. Kao dete živeo je u veoma siromašnoj, pobožnoj porodici, koja je gajila guske. Legenda kaže da je još tada imao dar od Boga da isceljuje bolesne ljude i životinje, ali i da proteruje zle duhove. U vreme kada je živeo, vladao je rimski car Gordijan III, koji je imao duševno obolelu ćerku Gordu. Kada su lekari pokušali da joj pomognu, iz nje je progovorio zli duh, koji reče da njega niko ne može oterati sem Trifuna. Tada je car naredio da mu se na dvor dovede svaki Trifun iz carstva. Sveti Trifun ju je izlečio i za to car ga je bogato nagradio, ali on je svoje darove podelio siromašnima.

Međutim, kada je na vlast došao Dekije Trajan, Trifun je mučen, jer nije hteo da se odrekne Hrista. Vojnici su ga vezivali za konja i bosog vukli preko trnja i kamenja. Nakon što je izdržao sva mučenja, car naredi da ga poseku mačem. Ubijen je u svojoj 18. godini i sahranjen je 250. godine u svom rodnom selu. Zbog svoje upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je izabran za zaštitnika vinogradara jer se rad u vinogradima poistovećuje sa njegovim mukama.

Sveti Trifun je zbog svoje istrajnosti izabran za zaštitinika vinara i vinogradara (Foto: Julijana El Omari) 

Srpska pravoslavna crkva ovaj dan obeležava 14. februara. Na taj dan, pre nego što sunce izađe, vinogradari odlaze u svoje vinograde i orezuju dva, tri čokota koje zalivaju starim vinom. Smatra se da će vinogradi tako povratiti svoju snagu posle duge zime i razbujati se na proleće.

Ugarak koji najavljuje proleće

U pojedinim krajevima se priređuje i ručak u vinogradima, na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplava, da čuva i ostale useve, te da je zaštitnik poljskih radova. Veruje se da Sveti Trifun tog dana pobode u zemlju ugarak i sneg počinje da se topi. Ako na Svetog Trifuna padaju sneg ili kiša, godina će biti rodna i kišna, a ako je vedro, godina će biti sušna.

Postoji i izreka, ‘na Trifundan do podne možeš sejati ozimo, a od podne jaro žito’. Od tog dana može da se seje duvan i kupus, jer se veruje da Trifunov ugarak najavljuje dolazak proleća.

Izvor: Agtoklub.rs

Autorka

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.