Šuga je zarazno oboljenje – Zaštitimo naše životinje

Šuga je parazitarno oboljenje kože domacih životinja prouzrokovano različitim vrstama šugaraca.

Oboljenje je veoma zarazno i hronične prirode, vrlo lako se prenosi sa obolele na ostale životinje.

Uzrokovano je akarinama (šugarcima) iz više familija koje parazitiraju u epidermu ili na površini kože.

O ovoj bolesti, načinima prenošenja, ispoljavanju i preventivnim radnjama više saznajemo u tekstu mr Dejana Ranđelovića iz PSSS.

Šuga – Opasnost koja vreba ispod kože

Šuga je široko rasprostranjena u našoj zemlji i prouzrokuje direktne i indirektne štete. Najveće štete nastaju kod ovaca i krznašica zbog oštećenja vune i krzna.

Životinje obolele od šuge smanjuju proizvodnju, a mogu imati i poremećaje zdravstvenog stanja.

Uzročnici i prenošenje šuge

Šugarci su obligantni paraziti i njihov životni ciklus se odvija isključivo na domaćinu, a traje 1 do 3 nedelje. Oni su specifični u odnosu na domaćina, ali mogu privremeno ili trajno da borave na domaćinu koji nije specifičan za njih i da izazovu promene na koži.

Razvoj šugaraca se odvija od jajeta, preko larvi i nimfi, pa do konačnog odraslog oblika.

Izvor zaraze su obolele životinje i kontaminirani predmeti, a šuga se prenosi direktnim kontaktom ili indirektno preko kontaminiranih predmeta ili prostorija u kojima su boravile obolele jedinke.

Razvoj i ispoljavanje šuge

Razvoj promena na koži i vidljivo ispoljavanje šuge zavisi od otpornosti organizma.

Kod životinja koje imaju solidan imunitet šugarci teško ispoljavaju svoj patogeni efekat i dolazi do spontanog izlečenja, a kod životinja sa oslabljenim imunitetom šuga se javlja u kliničkom obliku. U nekim situacijama šugarci mogu da nasele kožu, ali usled otpornosti organizma domaćina oni ne mogu da se razmnožavaju, pa nastaje skrivena šuga.

Za lečenje zapata ovaca primenjuje se kupanje u specijalno izgrađenim bazenima dužine 5-10 m. Ovce se ubacuju jedna po jedna u bazen i tokom plivanja 1-2 puta zagnjure čakljom. Po izlasku iz bazena zadrže se izvesno vreme na jednom betonskom platou, odakle se oceđena tečnost sa ovaca vraća natrag u bazen. Postoje i manji bazeni za pojedinačno kupanje, a kupanje se može obaviti i u većoj kadi. Ovce se kupaju posle šišanja, u kasno proleće i rano leto.

Za tretiranje većeg broja goveda ili svinja koristi se ručna prskalica, ili prskalica na motorni pogon.

Životinje se prvo dobro isprskaju, a zatim se oštrim sunđerom ili četkom istrljaju delovi tela obuhvaćeni šugom. Na isti način mogu se tretirati i konji.

Ako se leči manji broj životinja, ili pojedinačni slučajevi, tretiranje se može obaviti kvašenjem i trljanjem delova tela obuhvaćenih šugom.

U slučaju da ne postoje odgovarajući vremenski uslovi, niti odgovarajuće prostorije za kupanje, odnosno prskanje i kvašenje celog tela životinje, obavlja se samo lokalno tretiranje promenjenih mesta na koži. Ako je proces obuhvatio veće delove tela, onda se tokom nekoliko dana obavlja parcijalno tretiranje, sve dok se ne obrade svi delovi tela obuhvaćeni šugom.

Kada nastanu povoljni uslovi za radikalno lečenje, životinje se moraju obavezno tretirati po celom telu.

Bez obzira kako se obavlja tretiranje životinja, naročitu pažnju treba posvetiti delovima tela gde šugarci mogu izbeći delovanje akaricida, kao što su: osnova i unutrašnjost ušiju, okolina očiju i drugo delovi glave, ingvinalna i skrotalna regija, baza repa i između zadnjih nogu itd.

Tretiranje životinja, naročito onih sa izraženim promenama na koži, treba vršiti dva puta u razmaku od 7 do 10 dana. Desetak dana posle drugog tretiranja, uzima se materijal za mikroskopsko ispitivanje, i u slučaju pozitivnog nalaza lečenje se ponavlja.

Prostorije u kojima su boravile šugave životinje, pribor za vuču, timar i čišćenje, zatim stubove, jasle i druge predmete treba isprskati ili prati istim akaricidnim sredstvom kojim su tretirane i same životinje.

Preventiva

Kao preventiva unošenja šuge u sopstveni zapat treba sprovoditi sledeće mere:

  • kontrola životinja koje se uvode u stado, zapat, na farmu i uopšte koje se mešaju sa zdravim životinjama; –
  • kontrola životinja koje idu na pašu i imaju mogućnost da se mešaju sa životinjama iz nepoznatog uzgoja; –
  • zabraniti uzgon šugavih životinja na zajednički pašnjak;
  • ne uvoditi zdrave životinje u objekte gde su boravile šugave životinje, odnosno ne koristiti pribor od bolesnih za zdrave životinje itd.

Ako je šuga već izbila, potrebno je izdvojiti bolesne od zdravih životinja.

Bolesne treba odmah lečiti, a ostale životinje iz istog stada, zapata ili staje treba podvrgnuti profilaktičkom tretiranju.

Ako ne postoje uslovi za tretiranje životinja kupanjem, prskanjem ili kvašenjem celog tela, dobro je da se povremeno
zaprašuju nekim od akaricidnih praškova. U svakom slučaju treba istovremeno tretirati i prostorije, kao i pribor za njih.

Izvor: www.poljosfera.rs

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.