Štete su manje ako se poštuju saveti

Savetodavci Poljoprivredne savetodavne službe, pa i stručnjaci u zaštiti, doprinose obrazovanju poljoprivrednika, a takođe daju pravovremene savete o neophodnim tretmanima. Da poljoprivrednici nedovoljno obraćaju pažnju na te savete, potvrđuje i savetodavka PSS u Vrbasu Katarina Radonić.

Važno je poštovanje saveta

Reč je štetama koje je prouzrokovala kukuruzna pipa, a na čije suzbijanje poljoprivrednici nisu dovoljno obratili pažnju. Katarina Radonić kaže da se kukuruzna pipa lako suzbija, samo kada se tretman izvede na vreme:

„Siva kukuruzna pipa je u centralnoj Bačkoj ovog proleća dosta oštetila kukuruz. Razmere štete su nezabeležene poslednjih godina, pa je presejavanje bilo neminovno. Štete je bilo i na suncokretu, koji je posejan nakon kukuruza. Propadanju useva su doprinele i hladnoće u vreme nicanja useva. Proizvođači, bez obzira na stalna upozorenja, ne suzbijaju zemljišne štetočine, i dovode sebe u apsurdnu situaciju da tek izniknuti kukuruz propada“, kaže Radonićeva.

Prema njenim informacijama, najveće štete na terenu koji pokriva PSS Vrbas bile su u opštini Kula, a nakon toga u Vrbasu, Srbobranu, Turiji i Nadalju. I tu štetama nije kraj. Mnoga kukuruzišta širom Vojvodine su proređena upravo zbog oštećenja od kukuruzne pipe.

Alternarija ugrozila suncokret

Sagovornica kaže da je isto i sa suzbijanjem alternarije u suncokretu. Ova tretiranja mnogi proizvođači izostavli su ovog proleća, pa će se rezultati nemara ispostaviti u septembru, u vreme žetve suncokreta.

Sa stenicama sve više problema

Poslednjih godina stenice u Vojvodini pričinjavaju sve obimnije štete u povrću. Reč je o polifagnim štetočinama koje napadaju mnogobrojne biljne vrste. O njihovom suzbijanju Katarina Radonić kaže:

„Nekada smo imali žine stenice sa kojima smo lako izlazili na kraj. Sada sa stenicama na povrću imamo jako punu problema, i njih je jako teško suzbiti. One se pojavljuju u vreme sazrevanja povrća, a efikasni su preparati koji imaju dugotrajne karence. Ti pesticidi su neprilagođeni suzbijanju u povrću“.

Radonićeva kaže da su ranije štete bile u plastenicima i baštama, a sada su se stenice proširile i na povrće na otvorenom polju. One umanjuju kvalitet povrća koje postaje tržišno neiteresantno. Najbolji primer je paradajz na kome se javljaju oaze na mestima gde su stenice sisale sok iz plodova. Ugroženo je i ostalo voće i povrće sa tankom pokožicom i velikim sadržajem vode.

Katarina Radonić kaže da postoji više tipova stenica i preporučuje da se poljoprivrednici pre zaštite konsultuju sa stručnjacima prognognozno-izveštajne službe kako bi zaštita bila što efikasnija.

Izvor: www.agroklub.rs   Autor Đorđe Simović       Foto: PIS Vojvodine

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.