Šta je sideracija i zašto je važna za naša zemljišta

????????????????????????????????????

Sideracija ili zelenišno đubrenje je proces kojim pomažemo zemljištu i biljkama. Na koji način?

Biljke za zelenišno đubrivo možemo uzgajati kao međuuseve, postrne, naknadne, ili združene useve.

Koje biljne vrste treba koristiti za sideraciju, kada je momenat zaoravanja i koji su važni elementi ove proizvodnje saznajemo od Ivane Vasilijić dipl. inž. poljoprivrede PSS Zrenjanin.

Zelenišno đubrenje ili sideracija predstavlja planirano unošenje u zemljište sveže nadzemne mase biljaka koje se gaje isključivo za tu svrhu.

Siderati

Usevi koji se koriste nazivaju se siderati.

Siderati obogaćuju zemljište organskom materijom, poboljšavaju biološku aktivnost mikroorganizama, povećavaju kapacitet za vodu, utiču na bolje korišćenje teže pristupačnih hraniva, manje ispiranje hraniva i nitrata, smanjuju isparavanje vode iz zemljišta, kao i negativan uticaj suše.

Efekti primene zelenišnog đubenja prvenstveno zavise od pravilnog izbora biljne vrste.

Siderati treba da imaju razvijen korenov sistem sa mogućnošću usvajanja i premeštanja hraniva iz teže rastvorljivih jedinjenja i iz dubljih slojeva u oranični sloj, da imaju brz porast i visok prinos i kvalitet biomase i kratak vegetacioni period.

Koje biljke su pogodne za sideraciju?

Usevi za zelenišno đubrenje su vrste iz različitih familija (FabacaePoacaeBrassicaceae). Najčešće se dele na leguminozne i neleguminozne biljne vrste.

Izbor useva za zelenišno đubrenje i uspeh sideracije zavisi od klimatskih uslova, tipa zemljišta i od vremena setve.

Godišnja količina padavina ograničava gajenje useva za zelenišno đubrenje.

Povoljna staništa za gajenje siderata su sa godišnjom količinom padavina većom od 700 mm. Ako je manje padavina potrebno je obezbediti navodnjavanje.

Zelenišno đubrenje se nekad preporučivalo za laka peskovita zemljišta, međutim, danas se ova mera preporučuje i za glinovita zemljišta, jer unošenjem siderata ona postaju razrahljenija i lakša za obradu.

Vrste pogodne za zelenišno đubrenje imaju različite zahteve prema zemljištu.

Na izbor useva za zelenišno đubrenje utiče reakcija i mehanički sastav zemljišta.

Na kiselim zemljištima uspešno se gaje: lupina, crvena detelina, maljava grahorica, uljana repica, raž, ovas, dok se na zemljištima bogatim krečom gaje: grahorica, stočni grašak, bela detelina, kokotac i dr.

U pogledu vremena setve, usev za zelenišno đubrenje najčešće se seje kao postrni, ozimi međuusev i naknadni.

Pored čistih kultura i njihovih smeša, mogu se gajiti i kao združeni usevi, kada se usejava između redova glavnog useva.

Gajenje useva za zelenišno đubrenje kao postrnog useva moguće je posle žetve ranih preduseva, koji se skidaju u letnjem periodu. To je povoljan način gajenja ukoliko ima dovoljno vlage, u protivnom treba navodnjavati.

Treba kombinovati leguminozne i neleguminozne biljke, koje formiraju duboki i plitki korenov sistem, jer se bolje prilagođavaju na nepovoljne agrometeorološke uslove.

Za postrnu setvu koriste se: grahorice, lupine, facelija, uljana repica, kukuruz, suncokret.

Ozimi međuusevi seju se krajem avgusta ili u septembru. Za jesenju setvu pogodni su: ozima grahorica ili grašak u smesi sa ovsem ili raži, inkarnatska detelina, ozima uljana repica i dr.

U voćnjacima i vinogradima usevi za zelenišno đubrenje se uvek gaje kao podusevi. Na izbor useva i u višegodišnjim zasadima utiče klima, zemljište, razmak redova (zbog zasenjivanja).

Obrada i priprema zemljišta za setvu se podešava prema usevu.

U slušajevima međuuseva, obradu obaviti u što kraćem periodu, neposredno posle skidanja preduseva, da bi se sačuvala vlaga u zemljištu, a za seme obezbedilo što bolje uslove za klijanje, nicanje i rast.

Zelenišno đubrenje traži veliku i nadzemnu i korenovu masu. Za to je potrebno obezbediti odgovarajuću količinu mineralnih materija.

Setva se obavlja u rokovima u zavisnosti o kom usevu za zelenišno đubrenje se radi. Seju se veće količine semena od uobičajenih, kako bi usev bio gust i bolje izdržao konkurenciju sa korovima.

Posle setve postrnih i ozimih međuuseva vrši se valjanje ako je zemljište suvo. Ukoliko ima mogućnosti, usev se navodnjava.

Vreme zaoravanja siderata zavisi od: biljne vrste, klime i osobine zemljišta.

S obzirom na promenu sadržaja azota u biljkama u odnosu na fazu porasta, određivanje faze zaoravanja useva je od velikog značaja. Najviše nakupljenih hraniva biljke imaju pred i tokom cvetanja, pa je to momenat kada bi trebalo izvršiti zaoravanje, savetuje Vasilijić.

Način unošenja siderata se podešava prema visini i kvalitetu nadzemne mase.

Tanjiračom ili frezom bez posebnih priprema unosi se manja količina i sočna nadzemna masa.

Veliku zelenu i odrvenelu biljnu masu prethodno treba usitniti ili povaljati pa tek onda potanjirati ili zaorati.

Dubina unošenja siderata zavisi od zahteva sledećeg useva i osobina zemljišta. Biljna masa treba da se pokrije zemljom da ne smeta u predsetvenoj pripremi i setvi narednog useva.

Smatra se da se od međuuseva za zelenišno đubrenje, sa prinosom od 20-30t/ha zelene mase, nakon zaoravanja obrazuje količina humusa koja je ekvivalentna količini dobijene od 8-12 t/ha stajnjaka, dok količina azota zaorane mase iznosi 50-60 kg/ha (Erić i sar. 2000).

Zelenišno đubrenje ima dosta pozitivnih efekata na zemljište i održavanje plodnosti.

Sa pojavom novih pravaca u biljnoj proizvodnji, kao što je održiva poljoprivreda, a posebno organska proizvodnja, zelenišno đubrenje dobija na značaju.

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.