Regenerativna poljoprivreda u dosluhu sa prirodom

No till koncept je jefitiniji, a omogućava veću produktivnost, poručuje Branimir Popov.

Direktna setva bez obrade zemljišta, odnosno no till koncept, zahteva period tranzicije od pet godina. Sa oranja se postepeno prelazi na strip still, odnosno minimalnu obradu, i sejanje kukuruza, a potom se seju ječam i suncokret. Ovo je primer Branimira Popova, koji je u pet godina imao ovkav plodored: kukuruz – ječam – suncokret – ječam – kukuruz iz preduseva raži, o čemu možete saznati više ovde.

Kako kaže, regenerativna poljoprivreda je u dosluhu sa prirodom, a od pete godine očekuje mnogo: „Očekuje se popravak biologije zemljišta i dostupnost mikro i makro elemanata. Trenutno imamo ravnomernu distribuciju azota, fosfora i kalijuma, koji su idealno obezbeđeni, a na osnovu analize lista ćemo dodati folijarno đubrivo“.

Hibrid FAO 250 za no till koncept

Кompanija u koju Popov ima najviše iskustva je Dekalb, za koju kaže da može da odgovori ovim zahtevima, odnosno vrhunskim rezultatima u ovakvom sistemu proizvodnje. Hibrid rane grupe, FAO 250 daje pun efekat, a sama geometrija korenovog sistema omogućuje brže prilagođavanje sa združenim usevom.

„Ovo nam je prvo skustvo sa hibridom 3623. Odabrali smo ga, jer smo izašli iz sušne sezone, a moguće da će i ova biti takva, pa je potrebna obazrivost. Želimo da sa različitiom kontrolom gustine u setvi i u žetvi, vidimo mogućnosti i performanse, kada sejemo krajem aprila i početkom maja. Nemamo sisteme za navodnjavanje, a nalazimo se na zemljištu koje je degradirani černozem, imamo i problema sa vlagom, ali od cover cropa očekujemo akumulaciju vlage“, otkriva Popov.

Šta no till donosi?

Dodaje da mali poljoprivrednici, koji imaju mašine, mogu da razmišljaju da li da uđu u ovaj koncept proizvodnje ili ne, ali da je velikim kompanijama, koje imaju problem sa produktivnošću, on zanimljiv, pogotovo ako imaju sistem za navodnjavanje. „Jefitiniji je, a omogućava veću produktivnost. Sve što imamo od obrade je setva, valjanje useva, neko prskanje i žetva. Drugi efekat je vlaga – koliko će je zemljište sačuvati i uštedeti u julu i avgustu, kada budu najveće suše, a treći unos organske materije i povećanje humusa“, objašnjava Popov.

Detalji u prilogu:

Izvor: agroklub.rs   Autorka: Aleksandra Kekić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.