Pred prolećnu setvu: Đubrivo poskupelo najviše, manje gorivo i pesticidi. Bitka za seme kukuruza

Prolećna setva ratarskih useva će za mesec i po dana, ali već sada znamo da će đubrivo i pesticidi biti skuplji nego prošle godine, a semena, naročito kukuruza, nema dovoljno.

Svake godine pred prolećnu setvu Rajko Nenadov iz novosadske “Hemoslavije” za naše potrebe uporedi lanjske i aktuelne cene repromaterijala. Tako je bilo i ove godine.

UREA poskupela 20%

Rajko Nenadov repromaterijal za poljoprivredu prodaje više od tri decenije.
Kaže da poskupljenje nema veze sa trgovačkim maržama u okviru njegove firme već sa celokupnom situacijom na tržištu. U odnosu na lane najviše je poskupelo azotno mineralno đubrivo.

2021-rajko-nenadov.jpg (221 KB)
rajko nenadov, foto: đorđe simović

“Cena uree je oko 20% veća nego što je bila prošle godine u ovo doba. To je najveće poskupljenje u poslednjih 10 godina. NPK je skuplji od 7 do 10%. Jedan deo kupaca će smanjiti obim đubrenja što će se, svakako, odraziti na rod,” kaže Nenadov

PESTICIDI su neznatno poskupeli u odnosu na lane. Ali i njihova cena, polako ali konstantno raste. Uporedivši cenu evrodizela, on je jeftiniji nego prošle godine u ovo doba kada je bio 161 dinar. Zabrinjava to da cena raste od sredine novembra kada je bio 138 dinara po litru do 147 za koliko se prodaje poslednjih dana.

Zašto nema (dovoljno) semenskog kukuruza?

Nenadov upozorava na jednu neobičnu, ali i opasnu pojavu, da dva meseca pred setvu kukuruza u prometu nema dovoljno semena.

“Došli smo do toga da ne možemo da dobijemo semenski kukuruz koji tražimo od uvoznika. Ova situacija bi bila normalna za početak aprila, ali ne i prvu dekadu februara. Najjače svetske semenske kuće su očigledno smanjile količinu robe koja dolazi kod nas. Voleli bi da možemo da plasiramo i domaće seme, međutim, situacija je slična i sa domaćim kućama.”

Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac kaže da semenskog kukuruza nedostaje zato što je u celoj Evropi prinos podbacio prošle godine ali da i države izvoze manje semena.

Situacija je zabrinjavajuća zbog male količine semena koje je raspoređeno po prodajnim objektima. Odgovor bi trebalo potražiti u predhodnoj proizvodnoj sezoni. Prošla godina nije bila povoljna za proizvodnju semenskog kukuruza. To nije slučaj samo u našoj zemlji već i u regionu pa i centralnoj i zapadnoj Evropi. Delimično su tome doprineli nepovoljni uslovi u pojedinim fenofazama razvoja. Možda je razlog što na tržištu nema dovoljno semena i pandemija virusa covid-19 i opreznost država kada treba da plasiraju seme na ino tržišta. Verujem da ćemo iz proizvodnje prošle godine zajedno sa prelaznim zalihama imati dovoljno za setvu kukuruza ove godine,” kaže Bekavac.

Koliko ovo može biti ozbiljan problem govori i činjenica da se godišnje u Srbiji kukuruz poseje na milion hektara za šta nam je potrebno više od dva miliona setvenih jedinica semenskog kukuruza.

Izvor Poljoprivrea info     Autor Đorđe Simović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*