Pravilne agrotehničke mere koje izostaju

Mnogi poistovećuju ovu godinu sa sušnom 2012., međutim greška je u tome što za razliku od pre pet godine, kada je bilo skoro 100 sušnih dana u letnjem period u nizu, ove godine veću krivicu za manje prinose i veće štete od suše nose pogrešne ili nepotpune agrotehničke mere.

Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu prevenirati štetepovećati prinosiplodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije – očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju.

Sačuvajte vlagu u zemljištu

Najpre, zemlja se ore kada je fizički zrela, tačnije kada se mrvi i raspada uz najmanji otpor mehanizacije. Na fizičku zrelost ukazuje vlažnost zemljišta koja treba da iznosi od 50 do 70 odsto.

Ljuštenje strnjišta

S obzirom na to da se još uvek većina oranica u Srbiji ne navodnjava, poljoprivrednici moraju na drugi način da sačuvaju vlagu u zemljištu. Jedan od predloga stručnjaka za ratarstvo je ljuštenje strnjišta, odnosno zaoravanjem žetvenih ostataka i korova, koji se mešaju sa obrađenom zemljom. Osim što se razlaže materija, poboljšava se i vodni režim, jer se smanjuje isparavanje vode, a bolje upija kiša i sneg.

Ratari greše kada kasno počnu sa zaoravanjem. Odmah nakon žetve potrebno je zaorati, jer odlaganjem se nepotrebno gubi vlaga iz zemljišta.

Važna mehanička obrada

Važna je i pravilna mehanička obrada. Brojna istraživanja su pokazala da dubina obrade na normalnim zemljištima ne mora biti veća od 25 cm, dok na težim je potrebna i do 35 cm. Duboko zaoravanje i dublja setva, obezbeđuju dovoljno vlage za biljku i ublažavaju štetu od suše.

Đubrenje za veću plodnost

Uništavanjem, a ne zaoravanjem žetvenih ostataka, smanjuje se procenat humusa u zemljištu i samim tim smanjuje se i plodnost. Kako bi obogatili vaše oranice, đubrite stajnjakom. Dok možete primeniti goveđi, svinjski, ovčiji ili čak kokošiji voćnjaku, nauka kaže da je najbolje koristiti goveđi, a ovčiji, iako se primenjuje za đubrenje pojedinjih voćnih vrsta, može biti prejak ako se ne dozira na pravilan način. Osim toga, postoji poluzgoreli, čiji su gubici pri razlaganju najmanji, oko 20 odsto, zgoreli pregoreli, čiji su gubici najveći, oko 75 odsto. Kako bi se smanjili gubici vrednosti koje stajnjak ima za zemlju, potrebno je da se odmah po rasturanju zaore na odgovarajuću dubinu. Kako prolaze sati, vrednost amonijaka u njemu se gubi, dok je nakon četiri dana prepolovljena.

Zgoreo stajnjak

Za pravilnu upotrebu mineralnih đubriva, treba se strogo držati saveta poljoprivrednih stručnjaka i to nakon obavljene analize zemljišta. Slika analize pokazuje koji je sadržaj fosfora, azota i kalijuma u zemljištu, a na osnovu koje se pravi proračun mineralnih i organskih đubriva potrebnih za kulturu koja se uzgaja. Te proporcije kasnije će uticati ne samo na prinos te kulture već i na kvalitet.

Svaka kultura ima svoje podneblje

A kada su u pitanju kulture, veliku ćete uslugu sebi učiniti ako uzgajate ratarske, voćarske ili povrtarske kulture koje dobro uspevaju i katakteristilčne su za vaš region. Na primer, bolje će malina uspevati na obroncima zapadne Srbije nego u istočnoj, kukuruz će imati veći prinos u Vojvodini nego u Šumadiji, ali će zato šljiva i višnja najbolje roditi u Šumadiji nego u bilo kom drugom delu Srbije, a povrće će najbolje uspeti u južnoj Srbiji. Treba da podsetimo da velika površina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je kisela, pa treba izbegavati sadnju lucerke, ali se zato borovnica i krompir najbolje razvijaju upravo na ovakvom zemljištu.

 Izvor:   agroklub.rs       Autorka Julijana Kuzmić   Foto: Julijana Kuzmić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.