Poljoprivreda Evropske unije Uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda EU

Evropska unija je potvrdila položaj vodećeg izvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u svetu. Još 2015. godine je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio 129 milijardi evra, to jest gotovo 7% ukupne robe izvezene iz EU.

Ukupna proizvodnja poljoprivrednog sektora Evropske unije je pomenute godine procenjena je na 410 milijardi evra, a prema podacima iz izveštaja o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, koji je tada objavljen, poljoprivreda i industrija hrane i pića, zajedno zapošljavaju milione ljudi, obezbeđuju 7,5% radnih mesta i 3,7% ukupnog PDV-a u EU.

U 2016. vrednost uvoza i izvoza 263 milijardi evra

Iako su neke države članice i sektori i dalje pogođeni zabranom izvoza u Rusiju i niskim cenama na svetskom tržištu, rezultati trgovine poljoprivrednim proizvodima poreklom iz Evropske unije, u 2015. godini bili su pozitivni. Kada je reč o 2016. godini, ukupna vrednost uvoza i izvoza poljoprivredne robe između Unije i ostatka sveta iznosila je 263 milijardi evra, a prometovano je 244 miliona tona poljoprivredne robe.

Između 2002. i 2016. trgovinski bilans poljoprivrednih proizvoda porastao 110%

Od 2002. do 2016. godine ukupni uvoz i izvoz EU poljoprivrednih proizvoda porastao je za 110%. Udeo poljoprivrednih proizvoda u ukupnoj trgovini van Evropske unije porastao je sa 6,9% iz 2002. godine na 7,6% u 2016. godini, pri čemu je izvoz porastao sa 6,3% (2002) na 7,5% (2016) godini, dok je uvoz sa 7,4% iz 2002. godine u 2016. porastao na 7,8%. Treba pomenuti i to da se 2009. godine desio pad uvoza i izvoza, uzrokovan poremećajem na međunarodnim tržištima tokom globalne finansijske i ekonomske krize. Nakon toga EU izvoz je postepeno rastao, a trgovinski bilans je prvi put postao pozitivan 2013. godine, uz napomenu da je u narednim godinama opet postao negativan.

Međunarodni transport – uvoz i izvoz

Svi poljoprivredni proizvodi podeljeni u tri kategorije

Kada je reč o uvozu i izvozu poljoprivredni proizvodi mogu se podeliti u tri kategorije:

  • proizvodi životinjskog porekla;
  • proizvodi biljnog porekla;
  • prehrambeni proizvodi.

Proizvodi biljnog porekla čine nešto više od polovine (51%) uvoza Evropske unije, dok prehrana(29%) i životinjski proizvodi (20%) predstavljaju drugu polovinu. Kada je o izvozu reč, proizvodi životinjskog porekla imali su sličan udeo (21%) kao u uvozu, ali su ostale dve kategorije znatno različite. Udeo biljnih proizvoda u izvozu (25%) bio je polovina od izvoza, dok je kod prehrambenih proizvoda izvoz bio skoro dvostruko veći nego kod uvoza (54%).

Uvoz i izvoz proizvoda životinjskog porekla

Kategorija životinjskih proizvoda se sastoji od sledećih potkategorija: žive životinje, meso, riba, ljuskari i vodeni beskičmenjaci, mlečni proizvodi, jaja, med i ostali proizvodi životinjskog porekla. Od ukupne količine životinjskih proizvoda koju je Evropska unija uvezla 2016. godine 76% bili su ribaljuskari i vodeni beskičnjaci. Izražena u novcu, vrednost uvoza tih proizvoda iznosila je 20 milijardi evra. S druge strane, kada je o izvozu životinjskih proizvoda, EU je najviše izvozila meso i mesne prerađevine (37%), te mlečne proizvode i jaja (36%), a novčana vrednost svake od tih kategorija iznosila je 10 milijardi evra.

Izvoz i uvoz proizvoda biljnog porekla

U proizvode biljnog porekla koji se uvoze i izvoze iz Evropske unije spadaju: drveće, biljke, povrće, voće, kafa, žitarice, seme i ulje. Od ukupne količine biljnih proizvoda, koje je EU uvezla 2016. godine, 29% (20 milijardi evra), činili su voće i orasi, a zatim slede kafa, čaj i začini sa udelom od 16%, semena ulja i plodovi uljarica sa 15% i životinjske ili biljne masti i ulja sa udelom od 14%. Ako govorimo o izvozu, najzastupljenije su bile žitarice sa udelom od 23% ili 7,6 milijardi evra, a posle njih su se najviše izvozile masti ulja životinjskog ili biljnog porekla, čiji je udeo u izvozu bio 17% odnosno 5,6 milijardi evra.

Uvoz i izvoz drugih prehrambenih proizvoda

Kategorija prehrambeni proizvodi sastoji se od različitih vrsta prerađenih roba, koje proizlaze iz biljnih i životinjskih proizvoda, poput šećera, napitaka, duvana i prerađevina za ishranu životinja. Proizvodi registrovani u kategoriji ostaci i otpad iz prehrambene industrije i prerađevina za ishranu stoke čine četvrtinu prehrambenih proizvoda, koji je Unija uvozila tokom 2016. godine, a za njima slede kakao i kakao preparati, takođe, sa udelom od 25%. EU je prošle godine najviše izvozila bezalkoholna i alkoholna pića i sirće, a ta roba je imala udeo u izvozu od čak 40% ili izraženo u novcu 28 milijardi evra.

Trgovina mesom i mesnim prerađevinama

Izvoz životinjskih proizvoda manji od uvoza

U periodu od 2002. do 2016. godine, sa izuzetkom 2013. godine, vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije bila je manja od uvoza. Međutim, ako odvojeno pogledamo tri gore pomenute kategorije, možemo da uočimo tri različita obrasca. Do 2011. godine izvoz proizvoda životinjskog proizvoda (izražen u evrima) bio je manji od uvoza, da bi te godine životinjski proizvodi zabeležili trgovinski suficit od 215 miliona evra, koji je u naredne dve godine porastao na 2,8 milijardi evra, a potom ponovo opao na 907 miliona evra u 2016. godini. Dakle, između 2002. i 2016. godine izvoz proizvoda životinjskog porekla porastao je za 138%, ali s druge strane, u istom periodu i uvoz je povećan za 72%.

Biljni proizvodi zabeležili trgovinski deficit

Ipak, za razliku od proizvoda životinjskog porekla, biljni proizvodi su tokom perioda od 2002. do 2016. godine zabeležili trgovinski deficit. Njihov izvoz i uvoz su više nego udvostručeni, tako da je vrednost izvoza iznosila 137%, a uvoz je bio nešto manji – oko 114%. Uprkos tome što je uvoz u pomenutom periodu rastao sporije od izvoza, zbog njihove znatno veće inicijalne vrednosti, rezultujući trgovinski deficit je gotovo udvostručen i on se sa 16 milijardi evra iz 2002. popeo na 31 milijardu evra u 2016. godini.

SAD glavni primalace EU poljoprivrednih proizvoda

Sjedinjene Američke Države su prošle godine bile glavni primalac izvoznih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije udelom od 16%, a zajedno sa Kinom čiji je udeo 8% i Švajcarskom sa 6% u te zemlje odlazi 30% od ukupne količine poljoprivrednih proizvoda koji se izvezu iz EU. S druge strane, Brazil i SAD su sa pojedinačnim udelom od 9% vodeći snabdevači Unije poljoprivrednim proizvodima.

Najveći deo životinjskih proizvoda izvezen u Kinu

Evropska unija je najviše proizvoda životinjskog porekla u 2016. izvezla u Kinu (17%), Sjedinjene Američke Države (9%) i Japan (8%) od ukupne izvezene količine, a proizvode iz iste kategorije je najviše uvozila iz Norveške, a udeo te države u ukupnom uvozu životinjskih proizvoda iznosio je 24%. Kina i Novi Zeland su pratili po izvozu sveže ribe i ribljih proizvoda pratili Norvešku sa 9% i 5% ukupnog uvoza.

Voće i povrće na rafovima supermarketa

SAD imale najveći udeo u trgovanju biljnim proizvodima

I kod izvoza i uvoza, Sjedinjene Države imaju najveći udeo u kategoriji proizvoda biljnog porekla sa 11% i 10%, a za njima slede Švajcarska sa 9% i Norveška sa 6%. Evropska unija je prošle godine uvezla gotovo petinu svojih biljnih proizvoda iz Amerike (10%) i Brazila (9%). Za SAD su glavni izvozni proizvodi isporučeni EU bili voće i srodni proizvodi, kao i ulje i produkti uljarica, dok su za Brazil glavni izvozni proizvodi bili kafa, čaj začini i proizvodi dobijeni preradom uljarica.

Prehrambeni proizvodi glavni izvozni adut

Kada je reč o ostalim prehrambenim proizvodima, treba reći da oni predstavljaju najveći deo izvoza poljoprivrednih proizvoda Evropske unije. SAD su i u 2016. ponovo bile glavna destinacija i u toj kategoriji sa udelom od 21%, a njih prate Kina i Saudijska Arabija. EU je najviše prehrambenih proizvoda uvozila iz Brazila (12%), Argentine (10%) i Sjedinjenih Država (9%), obezbedivši iz te tri države gotovo trećinu uvoza iz kategorije ostali prehrambeni proizvodi.

Hogan zadovoljan postignutim trgovinskim rezultatima

Evropski komesar zadužen za poljoprivredu Fil Hogan, komentirarišući godišnje izveštaje o trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima, istakao je da su trgovinski rezultati i dalje jako dobra vest za EU poljoprivredno-prehrambeni sektor, te da su prehrambeni proizvodi i pića proizvedeni u Evropskoj uniji, zahvaljujući visokim standardima proizvodnje i kvalitetu i dalje vrlo traženi u celom svetu.

Diverzifikacija izvoza ključni faktor

Za ostvarivanje prikazanih rezultata ključna je bila diverzifikacija izvoza. Uz pronalaženje novih tržištaojačane su i veze s postojećim partnerima, na šta upućuje činjenica da je gotovo pola ukupne dobiti od izvoza ostvareno zahvaljujući povećanju trgovine sa Kinom. Prema izveštajima koje je objavio Eurostat, pet najčešćih izvoznih odredišta za poljoprivredno-prehrambene proizvoda iz Unije su Sjedinjene Američke Države, Kina, Švajcarska, Rusija i Japan.

Prehrambeni proizvodi u magacinu

Mleko u prahu zabeležilo najveći pad izvozne vrednosti

Najveći izvozni dobici ostvareni su od proizvoda koji već imaju velik udeo u poljoprivredno-prehrambenom izvozu, kao što su žestoka alkoholna pića i vino. Najveći pad izvozne vrednosti zabeležilo je za mleko u prahu, dok su zabranom izvoza u Rusiju najviše pogođeni sektori mlečnih proizvodavoća i povrća. Sa druge strane, među proizvodima koji se najviše uvoze, dominiraju prehrambeni proizvodi i hrana za životinje, koji čine oko 80% ukupnog uvoza.

​Izvor: Evropa.euec.Evropa.eu

Foto: FotoshopTofs / Pixabay; vverve / BigStock; lapandr / BigStock; maximkabb / BigStock; endomotion / BigStock

Prenosi> agroklub.rs  Autor Marinko Tica

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.