Počela prolećna setva

Vremenske prilike uslovljavaju početak setve u srednjem Banatu, kao i optimalne rokove. Iako su temperature vazduha u pojedinim danima i iznad višegodišnjeg proseka, još uvek nisu ustaljene. Ipak, može se reći da je prolećna setva u ovom regionu počela.

Intenzivna setva prvih dana aprila

Nestrpljivi pojedinci ove sedmice započeli su ovaj važan posao. S obzirom na to da meteorolozi najavljuju u narednom periodu više temperature vazduha i setva će bivati sve intenzivnija.

„Vremenski uslovi su i pomerili kalendarski rok setve. Mi insistiramo da temperatura setvenog sloja zemljišta treba da se ustali na nivou proizvodnog minimuma. Ona se razlikuje u zavisnosti od dubine setve određenih useva. Počinje se sa setvom šećerne repe, jer je njoj dovoljna temperatura zemljišta od pet stepeni. Može se reći da je kraljica ratarskih kultura skoro posejana na predviđenim površinama u ovom regionu. Kada se govori o organizaciji posla, uglavnom se poljoprivredni proizvođači odluče da nakon setve šećerne repe poseju soju, tako da je i setva ovog useva počela. Proizvodni minimum za ovu leguminozu je 10 stepeni na dubini setve od 4-5 centimetara“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Suncokret se seje na dubini od 5-6 cm i zahteva temperaturu zemljišta 8-10 stepeni. Proizvodni minimum za setvu kukuruza na istoj dubini je 10 stepeni.

U ovom trenutku se može reći da je temperatura zemljišta stabilna, iako smo svedoci da je prethodnih godina u aprilu bilo dosta hladnih perioda. Zbog toga je seme dosta dugo stajalo u zemljištu, a nicanje je zbog zahlađenja trajalo i 15-20 dana.

Malo vlage, sejati odmah nakon pripreme

Priprema zemljišta za setvu je u toku, tu se pre svega misli na razbacivanje veštačkog đubriva. Proizvođači su čekali prvi aprilski dan da počnu sa ovim poslom. Savet stručnjaka je da pripremu rade neposredno pred samu setvu. To je posebno važno, jer u zemljištu ima malo vlage. U ovom delu Banata bilo je veoma malo padavina, oko 150 ml za čitav zimski period u regionu, uključujući i oktobar, koji je bio kišovit.

„N-min metode koje smo radili, pored sadržaja azota, po slojevima pokazuju i sadržaj vlage. Jasno se vidi da je zemljište dosta suvo i zabrinuti smo kako će biti u narednom periodu. Poljoprivrednici moraju uvezati predsetvenu pripremu i setvu. Zemljište nikako ne treba pripremati više puta kako u setvenom sloju ne bi došlo do isušivanja i to malo vlage. Srednji Banat je područje u kojem često duvaju vetrovi, tako da oni dodatno izvlače vlagu iz zemlje. Priprema-setva-zatvaranje. To je proces koji je poželjno što brže uraditi“, objašnjava Rajačić.

Priprema zemljišta za setvu je u toku, tu se pre svega misli na razbacivanje veštačkog đubriva

Izbor oruđa je veoma važan

Mnogi poljoprivrednici i dalje koriste setvospremač. Upotreba ovog priključka nije poželjna u ovako sušnom periodu, bez obzira na podešenu dubinu. U ovim uslovima preporučuje se upotreba teške drljače, jer se nakon njenog prohoda zemlja manje suši. Važno je znati i da se jedno oruđe ne može koristiti na svim tipovima zemljišta jednako i u datom momentu.

Plan setve uobičajen

U srednjem Banatu obrađuje se oko 180.000 hektara. Jesenas je pšenica posejana na približno 50.000 hekatara, što je uobičajena površina za ovaj region. Ipak, to nije konačna cifra, jer će poljoprivrednici koji su hlebno žito posejali u kasnim rokovima setva, isto verovatno zaorati i umesto njega posejati suncokret.

Plan setve u ovom regionu je prilično ustaljen, tako da su očekivanja da će površine pod suncokretom, koji se ovde dosta gaji, i kukuruzom, biti slične prošlogodišnjim. To znači da će najrasprostanjenija ratarska kultura, kukuruz, zauzeti površinu od 80.000 do 90.000 hektara. očekuje se da se suncokret nađe na 40.000 hektara, dok soja i šećerna repa u strukturu setve ulaze sa 2-3 odsto.

Plan setve u ovom regionu je prilično ustaljen

Kukuruz je najisplativiji

„Verovatno će u prolećnoj setvi biti najzastupljeniji kukuruz. Posle njega, u manjoj meri, suncokret i nešto šećene repe. Kukuruz je bio najisplativiji u poslednjih nekoliko godina. Tako da ljudi najviše seju upravo ovu ratarsku kulturu“, kažu zrenjaninski poljoprivrednici.

Oni napominju da uglavnom seju strane hibride. Zbog otpuštanja vlage, kvaliteta, prinosa.To rade, kako kažu, da bi zaradili, a strani hibridi su se najbolje pokazali. Uglavnom će biti zastupljene ranije grupe zrenja, pokazuje iskustvo iz predhodnih godina.

 Izvor:  www.agroklub.rs   Autorka Jasna Bajšanski   Foto: Jasna Bajšanski

 

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.