Pijace preuzimaju primat supermarketa

Početkom veka, ekspanzijom hipermarketa, iz godine u godinu promet na zelenim pijacama se smanjivao. U trci za što većim profitom, trgovinski lanci su se više nego nekorektno odnosili prema svojim dobavljačima – proizvođačima hrane, prvenstveno.

Odomaćio se zahtev da prva isporuka bude besplatna, proizvođači su morali da plate paprenu ulaznicu da bi se njihova roba našla na rafovima, a potom vrlo često se dešava da se od njih traži da obore cene proizvoda zarad akcijske prodaje.

Padom kupovne moći, ali i krizom velikih trgovačkih lanaca koji su prestali da dobijaju podršku matičnih država, promet se polako vraća na pijace i u male prodavnice.

Malčić: Poljoprivrednici se udružuju i otvaraju mini-prodavnice

Stručnjak za trgovinu Goran Malčić konstatuje da se sve više poljoprivrednika udružuje i otvara male specijalizovane prodavnice u kojima je roba često jeftinija od hipermarketa:

„Ako se vratimo u istoriju, možemo da se setimo dolaska trgovinskih lanaca u Srbiju početkom veka. Prvo ‘Merkatora’ pa i ostalih. Male trgovačke radnje počele su da se gase. Sa problemima sa kojima se suočavaju hipermarketi, prodaja voća i povrća se ponovo vraća u maloprodaju. Mnogi od njih su se dobro organizovali, naučili kako se roba prodaje. Evo, recimo, proizvođači sa Zlatibora su se udružili i počeli su da otvaraju prodavnice po Beogradu. Teglica kornišona u takvoj radnji, koja vam je ispred kuće, jeftinija je za 40 dinara nego u hipermarketu“.

Država ima nameru da se na pijacama jasno razgraniče direktni poljoprivredni proizvođači od trgovaca. ​

Jerosimović: Smanjiti nelegalnu prodaju na pijacama

Privredna komora Srbije pokušava da pronađe balans između zastupanja interesa poljoprivrednika, prerađivača i trgovaca. Koordinatorka za poljoprivredu PKS Milena Jerosimović kaže da je neophodno sivu zonu u prometu na pijacama svesti na najmanju moguću meru.

„Kupac se vraća pijacama. Ali problemi na pijacama su evidentni. Prodaja u nehigijenskim uslovima, pre svega mesne prerađevine i sir. Takođe i prodaja u sivoj zoni. Mi kao Komora imamo pritisak od privrednih društava, zbog trgovine koja nije prijavljena. Zbog izbegavanja plaćanja poreza, takva roba je znatno jeftinija. Uz pijace, sve veći značaj dobijaju mini prodavnice za prodaju voća i povrća. Reč je o mini-pijacama. Neke od njih imaju proizvode iz komercijalne a neke iz organske proizvodnje. Potrošači sve češće kupuju na takvim mestima“.

Jednak: Beograd rekonstruiše pijace

Direktor analitike u Javnom preduzeću „Beogradske pijace“ Dejan Jednak, kaže da sprovode velike investicione poduhvate u ovoj godini. Kao dobar primer kada je reč o pijacama navodi „Kalenić pijacu“:

„Kada govorimo o pijacama, prvo moram da pomenem ‘Kalenić pijacu’, najstariju pijacu u Beogradu. Ona nije rekonstruisana 50 godina. Rekonstrukciju smo počeli prošle godine. Zamenjeni su lokali, postavljene su nove tezge, biće zamenjena mlečna hala. Izgradićemo podzemnu zonu logistike i parking prostor. Dostava će biti u ranim jutarnjim časovima“.

„Beogradske pijace“ će rekonstruisati i ostale pijace u Beogradu, a među njima su Paliluska, pijaca na Senjaku, Skadarlija i druge. Jednak kaže da mnogo ulažu i u promotivne aktivnosti u vezi sa poboljšanjem prodaje na pijacama:

„Mi afirmišemo direktne poljoprivredne proizvođače. Kako voća i povrća, tako i onih koji se bave preradom. Informišemo kupce da znaju od koga i šta kupuju. Organizovali smo i ‘Pijačni karavan’. Imali smo karavane organske hrane, karavane zimnice, zanatskih proizvoda, proizvođača vina i rakije, dečije pijace. Potrošači su odlično reagovali. Održali smo pet beogradskih noćnih marketa od 18-24 časa. Naročito vodimo računa o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda na pijacama“.

Bajić: Novom Sadu nedostaje veletržnica

Govoreći o pijačnoj delatnosti u Novom Sadu, generalni direktor novosadske „Tržnice“ Duško Bajić kaže da bi prioritet trebalo dati izgradnji veletržnice:

Duško Bajić

„Novi Sad morao bi biti centar tržničke delatnosti za celu Srbiju, bez obzira ko mu je na čelu i koliko stanovnika ima. To je normalno za prostor gde je poljoprivreda dominantna delatnost. Mi smo još u fazi kada razmišljamo gde bi ta lokacija u Novom Sadu mogla da bude. Kada je reč o zdravstvenoj bezbednosti voća, povrća i ostalih namirnica, mogu reći da dnevno imamo izdato 800 tezgi i naprosto je nemoguće otkloniti sve nepravilnosti. A inspektora čija je to nadležnost nikada nije dovoljno“.

U najavi Zakon o bezbednosti hrane

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević najavljuje skoro donošenje Zakona o bezbednosti hrane, koje će omogućiti prodaju prerađenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama, kao i sertifikaciju tih proizvoda.

U Ministarstvu najavljuju da će sve učiniti da jedemo bezbednu hranu i da proizvođači mogu da izlažu njihove proizvode direktno na pijacama, bez prisustva posrednika.

Foto: Đorđe Simović; Fotoworkshop4you / Pixabay

Izvor:  www.agroklub.rs   Autor Đorđe Simović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.