Paulovnija – materijal, med, stočna hrana

Kada se govori o paulovniji, najčešće se govori o hibridima Paulownia elongata, odnosno biljci prilagođenoj evropskim klimatskim uslovima, koja je nastala ukrštanjem Paulownia elongata i Paulownia fortunei. Rod paulovnija uključuje 20 različitih vrsta.

Sadnice paulovnije

U svetu važi za najbrže rastuće drvo, zbog čega se sa pravom može nazvati drvetom budućnosti. Na tržištu postoji više tipova sadnog materijala.

Jednogodišnje sadnice

Radi se o najjačem i najizdržljivijem tipu sadnog materijala, koji će u prvoj godini nakon čepovanja (rezanja nadzemnog dela) dati najbolje rezultate, a moguće ga je saditi u proleće i u jesen. Jednogodišnje sadnice su odrvenele biljke, cele ili skraćene na dužinu od oko 50 cm, sa golim korenom. Manja je potreba za održavanjem međuredova i korova u nultoj godini, jer biljka započinje sa svojim rastom već na visini od pola metra.

Kontejnirane sadnice

Biljka će pretrpeti šok od presađivanja i nastaviti sa rastom, jer se presađuje sa zemljom u kojoj se nalazi.

Kontejnirane sadnice – mladice

Radi se o sadnicama prilagođenima za veće zasade, gde su cena ulaganja i brzina sadnje od većeg značaja.

Drvo paulovnije se lako farba

Drvo vrste paulovnija je lagano (prosečno 304 kg/m3) i izuzetno čvrsto, svetle je boje i lako se farba. Za dve do tri godine dostiže visinu od 10 m do 12 m. Za sedam godina dostigne obim od 30 cm, a po jednoj biljci dostiže do 1m³ drveta.

Paulovniju nazivaju „drvo-feniks“, jer nakon seče iz panja potera novu mladicu, koja se iznova može eksploatisati. Reč je o nesumnjivo najbrže rastućem i najisplativijem stablu na Zemlji.

Paulovnija uspeva i na lošijem zemljištu. Zbog visokog udela tanina, razvila je otpornost prema različitim štetočinama, pa zaštita od insekata i bolesti gotovo da i nije potrebna. Potrebna je zaštita od divljači, dok su biljke još mlade.

Medonosna paulovnija

Ima medonosna svojstva, jer u jednoj sezoni drvo posađeno na jednom hektaru daje između 900 i 1.000 kilograma nektara. Med od paulovnije je kvalitetan, svetao, aromatičan, po boji se može uporediti sa bagremovim medom. Lekovit je i može da pomogne u lečenju bronhitisa i drugih respiratornih bolesti, a takođe i da poboljša rad žuči i jetre i probave uopšteno.

Paulovnija kao stočna hrana

Paulovnija kao stočna hrana koristi se zbog visokog udela belančevina (20%) i različitih mikroelemenata, što je čini izuzetno kvalitetnim i probavljivim krmivom. Za proizvodnju stočne hrane sadi se u sklopu 4.000 biljaka po hektaru, koje se kose kada porastu 80-90 centimetara i daju šest do sedam otkosa na godinu.

Industrijska upotreba paulovnije

Paulovnija se u industriji koristi za izradu instrumenata, brodogradnji, avio industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta. Vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, čine je izvrsnim izolaconim materijalom, koji se zbog ovih osobina koristi i pri izradi sapuna.

Za industrijske svrhe sadi se na razmak 5 x 4 ili 4 x 4 metra, sadi se između 500 i 625 sadnica po hektaru. Hektar zemljišta sa 625 stabala paulovnija za tri godine donese neverovatnih 57 tona drvne mase, a za 8-10 godina čak mogućih 190 tona.

Na svetskim berzama se najčešće prodaje pod svojim japanskim imenom „kiri“.

energetskoj nameni koristi se za izradu peleta i bioetanola, budući da ima izuzetnu energetsku vrednost. U režimu energetske sadnje, sadi se na razmak 2 x 3 ili 2 x 2 metra, dakle između 1.600 i 2.500 sadnica po hektaru.

Cvetovi paulovnije se koriste i u farmaceutskoj industriji. Listovi obima oko 70 centimetara sadrže do 15% azota, pa se koriste i u proizvodnji kvalitetnog humusa.

Foto: mailos / Bigstock/

Izvor: www.agroklub.rs   Autorka Renata Dragović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

2 komentara

  1. prvo pitranje
    kome ostavljam komentar
    drugo pitanje
    jel vas bas ni malo nije sramota da lazete
    medonosna paulovnija kod nas nece da medi apsolutno nikad
    jer ona cvet apre bagrema
    a nasa klima je takva da je i cvetanje bagrema rizichno zbog loseg vremna kisa i hladno
    tako da to barem izbacite
    drugo prilagodjena nasoj klimi
    o chemu vi to lupetate
    pre par god su temperature odisle i preko minus 25
    i paulovnija je imala skroz smrznute vrhove
    onda ono
    u propagandnom materijalu pisete kako joj odgovara bilo koja zemlja pa nije zahtevna ni za sta
    onda kad uvalite nekom jadniku patku
    ili patka
    da mu ochi ispadnu
    onda mu kazete da mora i da djubri i da zaliva i da ima dobru zemlju
    i na kraju kad stigne drvo za sechu vi nestanete u nepoznatom pravcu
    firme se raspale boze i nema vas
    na vas se nevodi nista pa ni bicikla i sud nema kako da naplati potrazivanja
    nadam se da ce svaki dinar koji ste uzeli narodu da potrosite na lecenje vashih naj milijih
    ako uopste imate nesto naj milije
    nadam se da ce rak lagano da vas jede a da lek nece moci da se kupi ni sa tim parama

    • Dragi prijatelju! Lepo od Vas da ste za shodno našli da čitate tekstove koje odaberemo kao interesantne i objavimo! Naravno da ste primetili da je izvor ovog teksta na drugom sajtu novinarskog tipa! I kakve to veze ima kako Vi kažete sa nekim uvaljivanjem! Naročito zahvaljujemo na lepim rečima sa kraja Vašeg komentara! Za detaljnija obaveštenja ponovo se obratite!
      prijateljski pozdrav!

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.