Pad interesovanja za poljoprivredne fakultete

Uprkos tome što gotovo 40% stanovnika Srbije živi na selu i poljoprivreda se promoviše kao budućnost Srbije, na poljoprivrednim fakultetima i ove godine ima nepopunjenih mesta. Tako je na primer naPoljoprivrednom fakultetu, u Novom Sadu, nakon drugog upisnog roka ostalo 19 budžetskih mesta, a o tome da li će biti i trećeg poziva za studente, u narednih nekoliko dana odlučiće Senat Univerziteta.

U Beogradu još 211 mesta na samofinansiranju

Slična situacija je, kako prenosi RTS, i na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, kaže prodekan za nastavu Dušan Radivojević. On dodaje da su na tom fakultetu uspeli da popune sva budžetska mesta i da je prvu godinu upisao 651 brucoš, ali napominje da za samofinansirajuće studente ima još 211 praznih mesta.

Na čačanskom Agronomskom fakultetu još 12 mesta

Kada je reč o Agronomskom fakultetu u Čačku, tamo svake godine za studije agronomije, voćarstva i vinogradarstva, zootehnike i prehrambene tehnologije može da konkuriše 120 budućih brucoša. Dekan tog fakulteta Vladeta Stevović ističe da je ove školske godine upisano 108 studenata, tako da je ostalo 12 upražnjenih mesta, za koje kako tvrdi postoji interesovanje.

Učenici radije ostaju na svojim porodičnim gazdinstvima

Deca koja pohađaju srednje poljoprivredne škole, u Šumadiji, uglavnom stanuju u selima, pa često nakon mature ostaju da žive i rade na svojim gazdinstvima. To potrvđuje i direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu, Svetlana Mladenović, napominjući da u ovoj školskoj godini imaju malo upražnjenih mesta, i to pet na smeru poljoprivredni tehničar, osam na obrazovnom profilu tehničar hortikulture. Ona kaže da ti podaci nisu alarmantni, jer je, na primer, prošle godine interesovanje učenika bilo veće nego što je škola mogla da primi. Mladenovićeva dodaje da na Poljoprivredne fakultete odlazi tek 10-15% učenika te škole.

Prognoze nisu ohrabrujuće!

Na pitanje šta je uzrok za pojavu upražnjenih mesta na poljoprivrednim fakultetima, gde se tradicionalno traži mesto više, pokušala je da odgovori prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Nada Kovačević. Prema njenom mišljenju, najvažniji uzrok je to što su generacije maturanata koje izlaze iz srednjih škola iz godine u godinu sve manje. Ona upozorava da prognoze nisu ohrabrujuće, jer se očekuje da već 2020. godine neće biti dovoljno maturanata da popune sva mesta na fakultetima.

Izvor: RTS  prenose: agrovesti.rs

foto: agroklub

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.