Odakle potiču jabuke, patlidžan i suncokret?

Savremene kulture nastale su kao rezultat višemilenijumskih pokušaja i grešaka u gajenju i odabiru, odnosno selekciji.

Većina današnjih useva koje koristimo u ishrani ne liči na svoje pretke, koji su bili primitivniji i manje plemeniti. Naime, savremeno voće, povrće, žitarice nastale su kao rezultat višemilenijumskih pokušaja grešaka u gajenju i odabiru, odnosno selekciji. Prve divlje vrste glavnih svetskih useva razvijale su se u geografskoj izolaciji, a potom su se širile vetrom, bujicom ili životinjskim izmetom. Ljudi su vremenom odredili prioritete, čuvali seme i eksperimentisali. Genetičari ovaj proces nazivaju domestikacijom, a zemljoradnici – poljoprivredom.

Znaje o istoriji unapređuje budućnost

Otkrivanje porekla hrane posao je kojim se bave naučni istraživači. Koriste genome kulturološke zapise, kako bi utvrdili poreklo nekog useva. „U dodiru sa ljudima evolucija biljke biva obično promenjena“, kaže Pol (Paul) Gepts sa Univerziteta Kalifornija, a prenosi National Geographic Srbija. Ovaj botaničar proučava poreklo i evoluciju pasulja i drugih useva. Koristeći znanja o istoriji hrane, naučnici mogu da poboljšaju kvalitet onoga što će se uzgajati u budućnosti.

Arheobotanička bašta neguje biljke naših predaka

Odakle potiču usevi?

Pogledajte odakle potiču neki od useva koje danas koristimo u ishrani:

  • AVOKADO –  poreklom je iz Meksika i Srednje Amerike. Danas rastu tri vrste, svaka u različitim uslovima.
  • ANANAS – potiče iz Amazonije. Smatra se da su evropski istraživači poneli uzorke na istok.
  • BANANA – na Novoj Gvineji su rasle prve banane. Prva savremena vrsta je klon vrste iz jugoistočne Azije.
  • CITRUSNO VOĆE – savremene pomorandže i mandarine evoluirale su u istočnoj Aziji od običnih mandarina i grejpfruta.
  • GROŽĐE – divlje grožđe je odomaćeno samo jednom, na južnom Kavkazu. Putnici su sorte raznosili širom sveta.
  • JABUKA – poreklom iz centralne Azije, smatra se da se ova voćka prvobitno širila duž Puta svile.
  • JAGODA – današnja jagoda je hibrid dve vrste, po jedne iz svake Amerike. Prvobitna nije bila tako slatka i velika.
  • KAFA – Etiopija je prva uzgajala ovaj usev. Potom je otputovao u Aziju, Evropu, a onda i u Južnu Ameriku, gde se danas najviše uzgaja.
  • SUNCOKRET – ova biljka je jedna od severnoameričkih autohtonih useva, a njeno seme se pretežno žanje zbog ulja.
  • PLAVI PATLIDŽAN – dve vrste su odomaćene u Indiji i južnoj Kini. Jedna se raširila ka istoku, druga ka zapadu.                                                                                                                                                                                                                          Izvor :  Agroklub.rs        Autor :  Aleksandra Kekić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.