Od korena do cveta – sve se može jesti

Na zapadu se pojavio novi trend. Kuvari u pripremi hrane koriste sve delove biljaka – ništa se ne baca, a hit su strugotine paštrnaka uvaljane u pirinčano brašno i pržene u dubokom ulju, te posute cimetom i šećerom.

Prekomerno bacanje hrane globalni je problem o kojem se sve više govori i piše. Prema nekim statistikama, samo u Srbiji se godišnje baci gotovo 250.000 tona hrane, dok istovremeno, mnogi gladuju i ne mogu mnogo toga da priušte. 

Najveći krivac je prekomerna proizvodnja hrane, a onda i zakoni koji ne dopuštaju doniranje hrane koja je pred istekom roka trajanja ili kojoj je prošao rok trajanja, a još uvek je zdravstveno ispravna. 

Ono što mi kao potrošači možemo da uradimo jeste da kupujemo i kuvamo samo onoliko koliko ćemo pojesti, ostatke da obradimo i zamrznemo ili možda obrok viška da odesemo onome kome je potrebno.

Smanjenju bacanja hrane doprinose organizacije kao što je EFSA, koja je pre dva meseca razvila novi pristup upravljanja sigurnošću hranom koji malim trgovcima olakšava doniranje hrane

EFSA olakšala doniranje hrane malim trgovcima u EU

Uz sve ovo, raduje i trend koji u poslednje vreme razvijaju britanski kuvari, a to je iskorišćavanje svih delova povrća prilikom kuvanja. Znači, nema viškova. Tako, recimo, šargarepu iskoriste u celosti, vrhove korena, pa i lišće. Isto je sa cveklom, listovima karfiola ili cvetićima mladih krastavaca.

Karfiol i komorač se u celosti mogu iskoristiti

Vernon Maskarenhas, veletrgovac povrćem ističe da su cvetići krastavaca savršeni za suši i pripremu salata. „Ovo sam otrkio kada je poljoprivreednik u našem stakleniku proređivao plodove i sve ih bacio na pod. Uzeo sam ih i počeo prodavati. Brzo su planuli. Neki poljoprivrednici čak uzgajaju povrće samo zbog njihovih cvetova„, kaže Vernon naglasivši da su svi delovi nekog povrća jestivi, a obično se uzme samo srednji deo, a vrhovi i lišće se baca, piše Telegraph

Karfiol je klasični primer toga. Mi ga prodajemo celog, sa lišćem, ali restorani taj spoljni list ne bacaju, nego ga koriste prilikom kuvanja. Tako dobijate dva, tri puta više materijala za pripremu hrane. Možete ga koristiti kao kelj, ili pržiti, uz testeninu ili za pire od karfiola„, otkriva ovaj veletrgovac. 

Elis Bari, glavni kuvar u nagrađivanom restoranu „Marram Grass“ kaže da, na primer, koristi apsolutno svaki deo komorača: „Koren se koristi u salatama, dok se tvrđi delovi stabljike mogu kuvati sa celerom i šargarepom i tako činiti bazu za bolonjez sos. Lišće i cveće su lep i ukusan ukras. A tek pelud komorača, to je najsnažniji i najslađi sastojak koji možete pronaći, ali je vrlo skup, što je bizarno, jer je komorač lako uzgojiti„.

Još je zanimljivije da jedan restoran na svom desertnom meniju ima strugotine paštrnakauvaljane u pirinčano brašno, pržene u dubokom ulju i posute cimetom i šećerom. 

Izvor agroklub.rs
Autorka
Maja Celing Celić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.