Mraz „obrao“ trešnju

Ono što su meteorolozi danima najavljivali se i desilo. U ponedeljak 27. marta temperatura se spustila ispod nule, što je pogodilo voćne vrste koje su bile u različitim fazama cvetanja. Mraza je bilo i sutradan, ali u nešto manjem obimu. Sedmica je bila dovoljna da se proceni obim izmrzavanja.

Najniže temperature u južnoj Bačkoj

Stručnjak Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nenad Magazin, kaže da su najniže temperature u Vojvodini bile u južnoj Bačkoj. To je i logično, pošto je reč o regionu sa najmanjom nadmorskom visinom, a hladan vazduh, kao teži, zadržava se u ravnici i u „džepovima“ u depresijama.

„Najviše je stradala trešnja. Poslednjih godina je dosta savremenih zasada trešnje podignuto baš u regionu južne Bačke. Temperature su se u pojedinim lokalitetima spuštale i ispod -5°C. To je temperatura koju rodni pupoljci trešnje nisu mogli da izdrže, tako da je u tim zasadima šteta 100%“, kaže Magazin.

Na oglednom dobru Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo na Rimskim Šančevima temperatura se tog 27. marta spustilla na -4.1°C što je dovelo do izmrzavanja sorti kordija, regina i drugih u savremenoj kolekciji trešnje.

Kajsija manje izmrznula nego trešnja

Obično se smatra da je kajsija najosetljivija na prolećne mrazeve. Magazin kaže da je ta voćna vrsta manje izmrznula od trešnje i objašnjava zašto:

„Kajsija je osetljiva na mrazeve zato što ima kratak period zimskog mirovanja, pa može znatno ranije da cveta, tako da je u toj fazi osetljivija. Međutim, kajsija će u punom cvetanju da izmrzne na -5.5°C, dok trešnja izmrzava na -3.9°C. Kod nas u zasadu kajsija je izmrzla 50%, dok je trešnja izmrzla od 50%-90% u zavisnosti od sorte. Kod sorti koje imaju razvučeno cvetanje, stepen izmrzavanja je manji, dok kod onih koje eksplozivnije cvetaju – stepen izmrzavanja je veći“.

Što je udaljenost rodnog pupoljka od zemljišta veća i šteta je manja, naročito na visini preko dva metra.

Trešnja je gotovo stoprocentno izmrznula do visine od jednog metra. Magazin kaže da se izmrzavanje trešnje „proteglo“ sve do Selenče, a na višim terenima, kao što je Karavukovo, izmrzavanja gotovo da nije ni bilo. Prema njemu, trešnja je prebrodila niske temperature i u ostalim reonima u Vojvodini.

U regionu južne Bačke kod jabuke i kruške uglavnom su izmrznuli centralni pupoljci, tako da šteta nije velika. Izmrzavanja je bilo i u zasadima jagoda. Na žalost, ti prvi cvetovi, najkrupniji, daju i najkvalitetniji rod. Kod šljive, malo izmrzavanje je bilo na novijim sortama, a kod tradicionalnih, kao što su stenlej, čačanska rodna i čačanska lepotica, štete gotovo da nije ni bilo.

Kako zaštititi voćke od mraza?

Naš sagovornik kaže da je najbolja preventiva ne saditi na mraz osetljive voćne vrste u ravničarskim reonima. Jedine dve aktivne mere koje su značajne za praksu u svetu su orošavanje i mešanje slojeva vazduha. Sistemi za zaštitu od mraza u Vojvodini se nalaze najviše u velikim jabučnjacima.

Orošavanjem se pri niskim temperaturama na biljnim delovima stvara led. Voda prilikom mržnjenja oslobađa toplotu. Tokom mraza orošavanjem se formira skrama od leda i tako štiti pupoljke od izmrzavanja. Orošavanje traje dok se sa pozitivnim temperaturama, sav led sa voćaka ne otopi.

Druga mera za zaštitu od mraza, koja je kod nas tek u začetku, su vetroturbine. One mešaju slojeve vazduha. Do mraza u proleće dolazi uglavnom, pri vedrim noćima, kada pri zemlji imamo najnižu temperaturu, a na većoj visini vazduh je topliji. Jake turbine mogu da pomešaju slojeve vazduha i tako podignu njegovu prosečnu temperaturu.Ta mera je izuzetno uspešna u zapadnoj Evropi, a Magazin smatra da je ovakav vid zaštite budućnost u našim zasadima koštičavog voća.

Kada je vetroturbina isplativa?

Vetroturbine mogu biti fiksne i mobilne. Pojedinačna vetroturbina može da pokrije do pet hektara voćnjaka. Magazin smatra da bi se proizvođačima koji imaju parcelu od 4-5 hektara pod trešnjom isplatila kupovina jedne vetroturbine.

Evo i računice: kilogram kvalitetne trešnje za izvoz se lane plaćao i do dva evra. Neka je prinos po hektaru u punom rodu bio 15 tona trešnje po hektaru, što za ceo zasad čini 75 tona. Dakle u slučaju stopostotne štete gubitak je 150.000 evra. Vredi razmisliti.

Izvor: www.agroklub.rs    Autor i Foto: Đorđe Simović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.