Mikroorganizmi imaju veliki značaj u poljoprivrednoj proizvodnji

Mikroorganizmi žive u zemljištu, najbrojniji su u rizosferi biljaka gde imaju dovoljno izvora hrane za sebe, a svojom aktivnošću na različite načine potpomažu rast biljaka.

Bakterije, gljive, aktinomicete i alge su najznačajnije sistematske grupe mikroorganizama koje učestvuju u pedogenezi, a pri tom čine i značajan deo organske materije u zemljištu tzv. mikrobnu biomasu.

Biomasa mikroorganizama iznosi 0,5 do 5 tona po hektaru oraničnog sloja plodnog zemljišta a sveža biomasa mikrobiološkog porekla može da dostigne i do 20 tona po hektaru.

Ciklusi ugljenika, azota, fosfora, sumpora kao i drugih makro i mikroelemenata rezultat su metabolizma različitih vrsta mikroorganizama. Svojim enzimima mikroorganizmi – humifikatori razlažu žetvene ostatke iz kojih sintetišu novu organsku materiju (humus), dok drugi (dehumifikatori) vrše mineralizaciju humusa i tako utiču na hranjivi status zemljišta, ishranu i produktivnost biljke.

Mikroorganizmi zemljišta imaju različite potrebe za izvorima i vrstama hranjivih materija, ekološkim uslovima (toplota, voda, reakcija sredine, kiseonik) i dr. Zato u svakom tipu zemljišta dominiraju oni mikroorganizmi koji u njemu nalaze najoptimalnije uslove za svoj metabolizam.

Važi pravilo da u kiselim zemljištima dominiraju gljive, u neutralnim bakterije a u baznim alge i zrakaste bakterije (aktinomicete).

Najveća zastupljenost bakterija, azotobaktera i njihova najizraženija aktivnost je u černozemu, dok je u aluvijalnom peskovitom zemljištu i livadskoj crnici najveća brojnost i aktivnost gljiva.

Pravilnom obradom u černozemu i njemu sličnim zemljištima postižu se mnogobrojni korisni efekti za život mikroorganizama.

Aeracijom se povećava brojnost aerobnih mikroorganizama, zadržavanjem optimalne količine vlage omogućeno je usvajanje hranjivih materija i vode u ćeliju mikroorganizama, unošenjem žetvenih ostataka u dublje slojeve zemljišta mikroorganizmi dobijaju nove količine hranjivih materija, poboljšanjem strukture zemljišta povećava se aktivna površina za život mikroorganizama.

Sve ovo dovodi do povećanja mikrobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta.

Neodgovarajućom obradom dolazi do narušavanja fizičkih svojstava zemljišta što se direktno odražava na mikrobiološku aktivnost.

Kao rezultat smanjenja mikrobiološke aktivnosti utvrđeno je da se prinos poljoprivrednih kultura smanjuje za oko 20-50 % i kvalitet useva je lošiji.

Mikroorganizmi i biljke čine nedeljivu zajednicu

Koren biljke u rizosferno zemljište izdvaja različite supstance koje su veoma heterogene po hemijskom sastavu. To mogu biti u vodi rastvorljive aminokiseline, šećeri, hormoni i vitamini. Odgovarajuće korištenje zemljišta zahteva sinhronizaciju između mikrobioloških procesa i usvajanja hranjivih materija od strane biljke.

Način gajenja biljaka je jedan od faktora koji utiče na mikrobiološke procese.

Dugogodišnjim gajenjem biljaka u monokulturi javljaju se negativni efekti koji se manifestuju i na biljku i na mikroorganizme.

Mnogi mikroorganizmi, među kojima su najaktivnije aktinomicete i gljive, u toku metabolizma u spoljnu sredinu izlučuju antibiotike i toksične materije koje štetno deluju na biljku i druge mikroorganizme.

Kako bi mikrobiološki procesi bili što raznovrsniji, useve na istoj parceli treba smenjivati.

Đubriva i pesticidi imaju različit uticaj na mikrobiološke procese u zemljištu.

Pošto većina mikroorganizama u zemljištu pripada heterotrofima, njihova aktivnost se značajno povećava unošenjem organskih đubriva.

U slučaju da se organska đubriva potpuno izostave u toku dužeg vremenskog perioda, mikroorganizmi će izvršiti mineralizaciju postojeće organske materije u zemljištu, doći će do kvarenja fizičkih svojstava i u drastičnim slučajevima do potpune degradacije zemljišta.

Đubriva u kombinaciji sa stajnjakom i žetvenim ostacima još povoljnije utiču na ukupnu brojnost bakterija i aktivnost dehidrogenaze.

Uticaj pesticida na mikrobiološku aktivnost zemljišta zavisi od vrste i količine pesticida, vrste mikroorganizama, svojstava zemljišta, ekoloških uslova i sl. Pojedine grupe mikroorganizama su sposobne da transformišu pesticide koristeći ih kao izvore hranjivih materija i energije. Neke grupe mikroorganizama koriste azot iz sulfonilurea herbicida.

Upravo su pozitivni uticaji mikroorganizama na biljke i svojstva zemljišta doveli do stvaranja ideje o primeni selekcionisanih mikroorganizama koji su sposobni da modifikuju i poprave rast i razvoj biljaka. Tako su nastali mikrobiološki preparati, koji kao aktivnu komponentu sadrže efektivne sojeve jedne ili više vrsta mikroorganizama.

Unošenjem selekcionisanih efektivnih sojeva mikroorganizama po potrebi se ubrzava mineralizacija organske materije (ehumifikatori), povećava sadržaj organske materije (alge i cianobakterije), poboljšava se usvajanje fosfora i mineralnih materija (mikorize, fosfomineralizatori), povećava se sadržaj azota u zemljištu (azotofiksatori), štiti se biljka od patogena (mikroorganizmi-antagonisti) i dr.

Poznavanje uloge i sposobnosti mikroorganizama omogućava njihovu primenu u biljnoj proizvodnji.

Mikroorganizmi se koriste u biljnoj proizvodnji u vidu mikrobioloških đubriva, biopesticida i za razlaganje pesticida iz čega proizilazi njihov značaj u povećanju plodnosti poljoprivrednih zemljišta ali i u popravci degradiranih zemljišta.

Mikrobiološki preparati se sve više primenjuju u poljoprivredi, postaju alternativa agrohemikalijama, iako samo u pojedinim slučajevima mogu u potpunosti zameniti mineralna đubriva ili pesticide.

Ivana Vasilijić
PSS Zrenjanin

Izvor Poljosfera.rs

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*