Metode za određivanje vremena berbe jabuka

Savremena proizvodnja za određivanje zrelosti ploda ne koristi više oči ili lični osećaj, nego zvučne talase ili nukelarnu magnetnu rezonancu. Stručnjaci kažu da se vreme berbe određuje i po tome da li plodove planirate da uskadištite ili odmah idu u preradu.

Ukoliko se berba obavi prerano ili prekasno dolazi do posledica, a danas postoji nekoliko metoda za određivanje pravog trenutka berbe jabučastog voća.

Stihijska berba najlošija metoda

Biljana Milosavljević, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Poljoprivredne savetodavne službe u Kragujevcu u svojoj listi saveta preporučuje proizvođačima da berbu ne obavljaju stihijski, već na osnovu analiza, kako ne bi trpeli štetu.

„U radu sa proizvođačima primećuje se da berbu počinju na osnovu lične procene, koje nisu bazirane na bilo kakvim analitičkim metodama koje se danas koriste u savremenom voćarstvu. Primera radi, veliki broj proizvođača počinje berbu kada sa stabla krenu da opadaju jabuke. A to može biti znak i da je došlo do napada insekata, ili zbog vetra ili sortne karakteristike, a ne da je vreme za berbu“, objašnjava Milosavljević.

Spisak metoda za određivanje vremena za branje

Danas se koristi nekoliko metoda određivanja optimalnog momenta i sa aspekta pouzdanosti dele se u tri grupe:

1. Metode za procenu nastupanja optimalnog momenta berbe:

  • broj dana od punog cvetanja do berbe;
  • suma temperatura od punog cvetanja do berbe;
  • broj dana od T stadijuma ploda do berbe.

2. Orijentacione ili dopunske metode:

  • promena osnovne i dopunske boje pokožice ploda;
  • promena boje semenjače;
  • lakoća odvajanja ploda od grane.

3. Egzaktne metode:

  • jodno- skrobni test;
  • refraktometrijski indeks;
  • čvrstina ploda;
  • merenje intenziteta disanja i sadržaja etilena u plodovima.

„Nijedna od pomenutih metoda, sama po sebi, ne predstavlja apsolutno pouzdan način za procenu početka berbe. Zato se praktikuje kombinovanje rezultata više metoda. Osnovni problem za ove metode je u činjenici da se radi o destruktivnim metodama, odnosno prilikom analize oštećuju se plodovi. Zbog toga se danas sve više koriste nedestruktivne metode za određivanje zrelosti ploda“, dodaje Milosaljević.

A one su:

  • merenje čvrstine mesa ploda pomoću zvučnih talasa;
  • određivanje boje pokožice ploda hromametrima;
  • određivanje unutrašnjeg kvaliteta ploda pomoću infracrvenih zraka;
  • procena unutrašnjeg kvaliteta ploda upotrebom NMR (nuklearnom magnetnog rezonancom).

Berba za hladnjaču i tržište u različito vreme

Stručnjaci navode da berba plodova predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u savremenoj tehnologiji gajenja voća.

„Svi agrotehnički i pomotehnički zahvati koji su primenjeni tokom proizvodnog ciklusa mogu biti uzaludni ukoliko nema pravovremene berbe. Plodovi koji odmah idu na tržište ne beru se u isto vreme kada i oni koji idu u hladnjače“, navodi Milosavljević.

To znači da je potrebno uraditi sve neophodne analize na osnovu čijih parametara ćete biti sigurni u koje vreme da obavite branje i u koju svrhu.

Foto: Brian Birke / Flickr

Izvor:www.agroklub.rs  Autorka Biljana Nenković

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.