Med i pčelinji proizvodi kroz istorju

U ORGANIZACIJI „V R E L A“ Novi Sad M. Z. Prva Vojvođanska brigada

milanka-vorgicUkratko o istorji meda i medarenja smo se podsetili uz pomoć dugogodišnje prijateljice Vrela i poznate novinarke Milanke Vorgić.

Ovog zimskog četvrtka, petnajstog dana decembra, mad nam  je pomogao da stvarnost postane slađa.Naša, sad u penziji, novinarka i dugogodišnji pratilac poljoprivrede već tri decenije se porodično bavi pčelarstvom.To joj svakako daje za pravo da kaže koju reč o toj, za mnoge, slatkoj proizvodnji. Naravno kad se gleda iz perspektive proizvodnje to nikako nije slučaj.

Prvo nas je upoznala sa istorjom medarenja, koja se proteže rekao bih koliko i čovek, samo nema konkretni dokaza da potvrde takvu sumnju. Pominje se u BIBLIJI a najstariji očuvan pomen predstavljaju tablice iz Mesopotanije od pre 3500 godina pre Nove ere. Isto tako i prostorno se može reći da je areal ove proizvodnje vrlo širok. U prilog ovoj tezi govore brojni tragovi velikih civilizacija. Interesantno je da se med i ostali pčelinji proizvodi nisu koristili samo za ishranu. Osim lekovitih svojstava meda, civilizacije su ovaj slatki proizvod koristile u kozmetičke svrhe ali i prilikom balzamovanja I različitih ceremonija. Kod nas se pominje još u “Veliki Narodni Učitelj” Vase Pelagića iz 1898.

mesopotamijska-tablica-najstariji-poznat-relikt-meda

U razgovoru, nakon kratke istorje smo saznali neke zanimljive detalje koji govore o našem društvu i naravno nama. Treba prvo reći da naša država nema katedru o pčelarstvu i da se malo pažnje pridaje ovoj grani proizvodnje u visoko-školskim ustanovama. Intersantno je da se u zvaničnoj nomenklaturi prepoznaju sorte meda a tom okviru ne prepoznaje kupcima dobro poznat šumski med. Pregledi ovog proizvoda su česti ali isto tako treba reći da je 70% meda iz uvoza neispravno.

Kod nas posluje DRUŠTVO PČELARA “JOVAN ŽIVANOVIĆ” koje je jedini priznati proizvođač lipovog meda sa zaštićenim poreklom proizvodnje. Analize ovog meda se rade dva puta u toku proizvodnje i procenjuju se njegove karakteristike. Tako ovaj med koji se deklariše kao lipov mora imati minimum 60% polena lipe kako bi mogao da I zvanično bude lipov. Po novom zakonu o dekleracijama na istoj mora biti I nutritivna vrednost meda. Zato ovaj med ima jedinstvenu nalepnicu teglu ali ima i cenu, 1200 dinara kilogram.

Mora se reći da proizvodnju prate različiti problemi. Pčelari kažu da je svaka godina drugačija i da oni stalno uče. Ipak, jedan problem koji ovih godina posebno izdvaja je nestanak rojeva pčela bez objašnjenja. Teorja ima više, od klime, GMO organizama, prskanja otrovima itd. Ali pravog odgovora nema. Odgovor kuda lete naše pčele i kuda “leti” naše pčelarstvo, isto je dobro pitanje, koje nije ovde odgovoreno. Nadamo se da će u dobrom smeru!

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.