Komorač – korisna aromatična biljka i za Vašu baštu

Ukoliko planirate da u bašti posejete novu biljku, a pri tom volite aromatične vrste, predlažemo Vam da opredelite deo površine za komorač.
Poznat je i kao divlja mirođija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač.
Komorač (Foeniculum vulgarre) pripada porodici Apiaceae (štitarke).
Postojbina komorača je Južna Evropa, a koristili su ga još stari Egipćani, Kinezi i Indijci.
Ovu biljku ste možda i viđali u kamenjarima na nekultivisanim površinama.

Kako izgleda komorač?

Komorač je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, šuplja, modrozelene boje. Listovi su tri do četiri puta perasto deljeni, a listići poslednjeg reda su bičastog oblika.

Cvetovi su sitni i sakupljeni u prilično velike složene štitove, čiji prečnik iznosi i do 15 cm. Kruničini listići su žute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen.

Razlikujemo komorač lišćar, a druga vrsta je sa zadebljalim sočnim lisnim drškama grupisanim u glavicu sličnoj crnom luku, bez ovojnih listova.

Kako se gaji komorač?

Komorač se gaji kao jednogodišnja biljka.
Osnovna obrada se izvodi u jesen na dubinu do 30 cm. Poželjno je da se po površini predviđenoj za setvu pre osnovne obrade ravnomerno rasporedi po 30-40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka i 500 kg/ha NPK 15:15:15, savetuje agronom Miloš Nikoletić iz PSSS.
Na isto mesto se može sejati nakon najmanje 3-4 godine.

Setva komorača

Seje se u rano proleće kada mašine mogu da uđu u parcele. Seme je sitno. Ako se koristi precizna sejalica za sitno seme koristi se 3-4 kg/ha, dok je za ručnu setvu potrebno 6-10 kg/ha semena. U lejama se troši 1-2 gr po metru kvadratnom.

Seje se na međuredno rastojanje 60-70 cm, a u redu 20 cm. Dubina setve je 1-2 cm.
Rasad se rasađuje kada je visine 10-15 cm. Biljke se rasađuju na istu dubinu kao što su bile u leji. Pre rasađivanja lišće se skraćuje.
Glavica se formira iznad površine zemlje.

Mere nege

Mere nege se sastoje u proređivanju, okopavanju radi zaštite od korova i razbijanja pokorice, navodnjavanju i zaštiti od bolesti i štetočina.
Navodnjavanje dosta utiče na visinu prinosa. U uslovima navodnjavanja komorač se može gajiti i kao drugi usev nakon skidanja ranog povrća.
Prinos po hektaru može biti od 40-60 t glavica.
Zbog dugog perioda cvetanja komorač može biti i korisna medonosna biljka.

Višestruka upotreba komorača

Za ljudsku ishranu koristi se koren, ali i cela biljka u leto, a seme kad dozre.

Izuzetno je aromatična biljka te se kao začin koristi u malim količinama.

Lišće se upotrebljava u salatama, varivima (kao što se upotrebljava peršun i celer), a obarena glavica komorača može se služiti začinjena sirćetom i uljem.

Seme se koristi kao dodatak hlebu, za aromatične čajeve, a iz njega se izdvaja i eterično ulje.
Koristi se i za pripremu čajeva.
Zbog svoje upotrebe u ljudskoj ishrani i farmaciji treba ga takođe što više gajiti u organskoj proizvodnji.

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.