Koji prirodni faktori su potrebni za uzgoj kivija

kivi plantaza

Volite da jedete kivi? A, da li biste biljku kivi uzgajali u bašti ili voćnjaku? Iako je ova biljka poreklom iz egzotičnih krajeva možemo joj obezbediti uslove i na našim prostorima.

Biljka kivi je u Kini je poznata preko 2.000 godina. Zahvaljujući velikim količinama vitamina C, ova egzotična voćka odlična je za jačanje imuniteta i u odbrani od respiratornih infekcija. U zemlji porekla plod kivija je proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. Plod kivija se koristi u ishrani, ali i u kozmetičkoj industriji. Najveći proizvođači kivija su Italija i Novi Zeland.

Kivi (Actinidia deliciosa) je stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae.

Većina vrsta ovoga roda raste u toplim krajevima sa dosta visokom količinom padavina i visokom relativnom vlažnošću vazduha. Zbog toga posebno dobro uspeva u blizini velikih vodenih površina (mora, jezera i reka).

Kivi najbolje uspeva u zoni uspevanja vinove loze i breskve, na lakšim, dobro dreniranim zemljištima sa neutralnom reakcijom.

Pre nego što se odlučite da posadite sadnice kivija pročitajte tekst o prirodnim faktorima za gajenje ove biljke koji je pripremila Tanja Živković, dipl. inženjer iz PSSS.

kivi na stablu

Prirodni faktori za gajenje kivija

Najznačajniji prirodni faktori za gajenje ove vrste su temperatura, padavine, vlažnost vazduha, svetlost, učestalost i brzina vetrova i zemljište.

Toplota: Kivi spada u voćne vrste koje imaju relativno visoke zahteve u pogledu temperaturnih uslova.

U našim klimatskim prilikama se sreće najčešće u tipičnim vinogradarskim zonama toplijih krajeva. I pored visokih zahteva u pogledu temperature u fazi punog mirovanja podnosi i do -20 ºC.

Veći problem predstavljaju pozni prolećni i rani jesenji mrazevi. Od poznih prolećnih mrazeva mogu da stradaju mladi lastari, znatno manje cvetovi jer cveta kasno, dok plodovi mogu da izmrznu od ranih jesenjih mrazeva. Rani jesenji mrazevi mogu da izazovu prerano opadanje listova. Oštećenja mladih lastara se javljaju već na -2 ºC do -3 ºC, a plodova na nešto višoj temperaturi.

Zaštita od niskih prolećnih temperatura se može vršiti na razne načine: dimljenjem, grejanjem, kišenjem i sl.

Voda i vlažnost: Za uspešno gajenje kivija potrebna je visoka suma padavina sa pravilnim rasporedom u toku vegetacije.

Lastari rastu vrlo brzo i bujno za šta im je potrebno redovno i obilno snabdevanje vodom. Najveći deficit vlage kod nas je u toku druge polovine juna, u julu i avgustu, kada se, zbog visokih temperatura, voda i inače brzo gubi.

Prekomerne količine vode i visoka podzemna voda utiču nepovoljno na razvoj stabala kivija.

Vlažno i hladno vreme nepovoljno utiču i na oprašivanje.

Vodeni talozi u vidu snega povoljno deluju na zaštitu od niskih temperatura i zbog rezervi vlage u zemljištu. Najnepovoljniji vid padavina predstavlja grad, koji na sočnim lastarima može da nanese ozbiljne štete.

Svetlost: Svetlosna energija se, uz pomoć razvijenih listova kivija, u procesu fotosinteze pretvara u organska jedinjenja bogata energijom. Intenzitet fotosinteze zavisi od niza faktora, ali je jedan od najpresudnijih svetlost.

Iskorišćavanje svetlosne energije zavisi od rasporeda voćaka i uzgojnog oblika, što treba imati u vidu pri određivanju načina gajenja i rastojanja pri sadnji. Svetlost je posebno značajna u vreme cvetanja, jer cvetanje i oplodnja zavise kako od temperature i vlažnosti vazduha tako i od svetlosti.

Vetar: Vetar u zasadima kivija može da izazove značajne štete.

Mladi, sočni lastari su krti, nedovoljno srasli za starije drvo i lako se odvaljuju.

Topao suv vetar povećava transpiraciju, pa žbunovi počinju lako da venu što značajno može da utiče na oprašivanje, ali i rodnost kivija. Vetar može nepovoljno da utiče na oprašivanje jer sprečava let pčela i odnosi polen a isušuje žigove tučkova, tako da se polen manje lepi.

Štetno dejstvo vetra zavisi od jačine, pravca i učestalosti i načina na koji duva.

Zemljište: Najpogodnija su duboka, dobro drenirana, laka zemljišta u koja korenov sistem lako prodire.

Ona treba da imaju povoljan vazdušni, vodni i toplotni režim.

Visok nivo podzemne vode nepovoljno deluje na razvoj kivija.

Održavanje i poboljšanje zemljišnih režima se postiže dodavanjem većih količina organske mase (stajnjak, kompost i sl.).

Smatra se da je za uspešno gajenje voćaka u našim uslovima dovoljno ako u zemljištu ima 2-3 % humusa.

Najpovoljnija pH vrednost zemljišta za gajenje kivija se kreće oko 6,5-7,0, odnosno neutralne reakcije. Pri većem sadržaju aktivnog kreča (CaO) od 10 % i višem pH dolazi lako do pojave hloroze.

Izvor: Poljo sfera                      Fotografije: pixabay.com

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.