Ishrana i genetika za dobitnu kombinaciju

Izbor rase, dobra genetika, adekvatna ishrana i nega, osnovni su faktori kvalitetne ovčarske proizvodnje. Ali ovčarstvo na duže staze je nezamislivo bez ljubavi prema selu i životinjama, kao i volje da u takvom poslu, koji je ujedno i način života, istraje.

Od prve zarade kupio ovce

Rajko Jelić ima 37 godina i ovčarski staž dug skoro dve decenije. Živi i radi u Gornjem Milanovcu, ali ljubav prema ovčarstvu ga svakodnevno dovodi do obližnjeg rodnog sela Brusnica, gde drži dvadesetak virtemberg ovaca. Nekada ih je bilo i više, ali nakon očeve smrti, koji mu je bio velika podrška, stado se smanjilo onoliko koliko sam, sopstvenim radom, može da postigne.

Jelić: virtemberg je mercedes!

„Kao osamnaestogodišnjak, od prvih para koje sam zaradio skupljajući šumske plodove, kupio sam dve ovce domaće rase. Stado je postepeno raslo do 2004. godine, kada sam se prvi put susreo sa virtemberg ovcama. Tada sam prodao dobar deo stada i kupio pet umatičenih virtemberg grla osrednjeg kvaliteta. Pored njih držao sam i druge rase (romanovsku, il de frans, sjeničku), ali je 2102. izbor pao samo na virtemberg ovcu. Sticajem okolnosti, upoznajem par vrsnih odgajivača i odličnih poznavaoca virtemberga, od kojih sam puno naučio o odabiru grla i genetici, na čemu sam im danas beskrajno zahvalan“, kaže Jelić.

Kvalitet, a ne kvantitet

Naš domaćin ističe da ishrana, kao najbitniji faktor u ovčarstvu, zajedno sa genetikom, čini dobitnu kombinaciju za vrhunski izgled grla.

Ovce su leti na ispaši uz dohranu koncetratom, dok zimi koriste uglavnom seno crvene deteline i silažu. Težina ovaca je od 80 kg do 100 kg, a ovnova od 130 kg do 150 kg. Jagnjad sa tri meseca starosti teže od 40 kg do 50 kg, u zavisnosti da li su jedinčad, dvojke ili eventualno trojke.

„Smem slobodno da kažem da sam od onih zaluđenika kojima broj grla ne znači puno, već samo kvalitet, jer smatram da se samo vrhunskim kvalitetom rasa moze održati. Probajući razne rase došao sam do zaključka da je virtemberg ovca daleko otpornija i uz dobru negu može mnogo dati, a to je sigurno dva jagnjeta godišnje, u proseku tri jagnjenja u dve godine, sa veoma dobrim prirastima. Prema mom mišljenju, to je svrstava u vodeće rase ovaca kod nas“, kaže Jelić.

Grla za priplod

Dodaje da grla odgaj prvenstveno za priplod, a ona koja ne zadovoljavaju eksterijer idu za klanje, bez obzira što bi za bolju cenu mogla i ona da se prodaju za priplod.

„Kvalitet mesa je odličan, s tim što je idealno da se virtemberg jagnjad kolju kada dostignu 40 kg težine, jer tada je randman mesa najbolji. Bez adekvatne ishrane i nege nema rezultata kod bilo koje rase, pa ni kod virtemberga. Mnogi misle da ako ovcu puste da pase i sama se snađe, njima ostaje da dođu i uhvate jagnje, prodaju ga i eto brdo para, ali ta priča ne pije vodu. Koliko uložiš, toliko možeš da se nadaš natrag“, priča Rajko.

Ovčarstvo je mnogo više od subvencija

Iako je još uvek vezan za staru genetiku uvoza, Jelić ne isključuje mogućnost da u budućnosti koristi grla uvezena novijeg datuma, kao i da poveća njihov broj. Svoje stado ocenjuje kao prosečno, ali smatra da radom i ulaganjem u genetiku može doći do rezultata kojima teži.

Kako on kaže, ono što je mercedes među automobillima, to je virtemberg među ovcama, ali da bi se rasa održala i iskoristili svi njeni potencijali, na ovčarstvo se ne sme gledati isključivo kroz subvencije.

„Poslednjih godina je bilo uvoza odličnih primeraka ove rase kod nas, što će mnogo značiti za unapređenje postojećih grla u Srbiji. Takođe, smotre, sajmovi i izložbe su veoma korisna stvar, jer se tu vidi gde se nalazite među ostalim odgajivačima i u kom pravcu bi se trebalo ići sa poboljšanjem kvaliteta stada. Smatram da svaka dobra roba ima kupca, ali danas, kada ljudi često gledaju ovčarstvo samo kroz subvencije, a ne i ljubav prema životinji, svima se koliko-toliko isplati gajenje ovaca. Onog dana kada subvencije budu, ne daj Bože ukinute, ostaće nas veoma malo zaljubljenika u ovu rasu, koji će kroz kvalitet uspeti da plasiraju svoj proizvod“, zaključuje ovaj domaćin.

Izvor: www.agroklub.rs Autorka Dragana Milićević  Foto: Rajko Jelić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.