Intuicijom do uzgoja lavande

„Svi imaju ideje za koje treba ogroman novac. Ali mnogo je pametnije krenuti malim i laganim koracima. Ne samo što je lakše ovladati materijom, nego i sve greške koje napravite, mnogo manje koštaju“, poručuje mladi Branko Švonja.

ranko Švonja ima samo 26 godina, a osim što je zaposlen u marketinškoj agenciji, uzgaja lavandu i bavi se pravljenjem lekovitih preparata od meda i bilja. Kada ga pitate kako je uspeo, odgovara da je pratio znakove pored puta i svoju intuiciju. Upravo ona mu je omogućila da na jednom hektaru gaji prelepu plavu biljku i da ga pre svega prati osećaj ispunjenosti da je nešto postigao i stvorio određenu vrednost. Uspeh po njemu nije u materijalnom i u novcu, te upravo možda zbog toga i uspeva u svemu čega se dotakne.

„Svi mi imamo neki osećaj i to je sve što ja radim – pratim svoju intuiciju. Retko čovek tako može da pogreši. Razmišljajući o svemu kroz priču sa drugima, sagledavanjem svoje okoline i šta sve ona može da pruži, zaključio sam da uzgoj lavande ima potencijal i da time treba da se bavim. Intuicija je bitan momenat, a mnogi je ignorišu. Ona je nešto najmoćnije što čovek ima u sebi i što bi trebalo da bude glavni putokaz svima nama u životu“, objašnjava Branko.

Velika razlika između teorije i prakse

On je u priču sa lavandom ušao sa 21 godinom i može se reći sasvim slučajno. Prvo je pokrenuo biznis lekovitih preparata na bazi bilja i meda – Supernatural med. Iz tog razloga je morao da registruje poljoprivredno gazdinstvo. Da bi registrovao gazdinstvo trebala mu je zemlja. Majka mu je pomogla da realizuje tu investiciju i kupio je jedan hektar na Bukovcu. Onda je počeo da razmišlja  čime bi mogao još dodatno da se bavi. Majka mu je poreklom iz Dalmacije, ona mu je dala predlog da gaji lavandu jer je tamo gaje pored njene kuće. Nakon što je sproveo istraživanje, zaključio je da tržište nije dovoljno pokriveno i tako je krenuo u svoju malu avanturu. Opredelio se za sadnice poreklom sa Hvara – hibridnu sortu burdok.

Lavanda
Hektar lavande na Bukovcu

„U teoriji je to izgledalo mnogo lakše i jednostavnije, sa mnogo manje brige, a u praksi je to nešto drugo, jer se pokaže koliko tu treba rada i truda. Na internetu svašta piše, razne informacije postoje, ali to je osnova da se samo dalje uči i nadograđuje znanje i iskustvo. Ne piše dosta toga i mnoge stvari sam osetio na svojoj koži“, objašnjava Švonja.

Ručna sadnja i berba isplativija za manje površine

Branko nije opremljen velikim mašinama. Lavanda je višegodišnja biljka i kada je sadi, sadnju obavlja ručno, zajedno sa nadničarima. U sadnji postoje određena pravila. Ako se obrađuje ručno, sadi se na razmak između redova od 1,5 metar, dok je između biljaka razmak 60 cm, a kada se radi mašinski sadi se na razmaku između 1,8-1,9 metara dok je između biljaka razmak 80 cm.

Sadnja je gušća i gotovo da otežava prolaz mašina, ali prema njegovim rečima, ne isplati se da se sadi ređe. Tada nema računice da se ulaže u bilo kakvu mehanizaciju, jer je teško da se isplati sa radom na manjim površinama od jedan do pet hektara. On u danima sadnje ima dosta radne snage, do 30 ljudi. Tako su pri poslednjoj sadnji u jednom danu zasadili 10.000 sadnica, uz 15 sati dnevnog rada.

„Ima raznih načina berbe lavande. Uglavnom ide troje ljudi na jedan red, gde dvoje hvataju snop i prave bukete lavande rukama, dok treći  drži električnu testera za žbunje i sa njom se iseče to što se uhvati rukama. Kasnije se sve to pakuje u kutuje buket na buket i nosi na kraj njive gde se to sve gomila“, objašnjava.

Sušenje lavande trenutno zavisi od vremenskih uslova

Branko za sada nema sušaru, ali je sagradio objekat u kome je suši. Za sušenje je potrebna određena temperatura i strujanje vazduha, tako da taj proces dosta zavisi od temperaturnih prilika napolju. Na suncu ne bi smela da boravi, kako ne bi izgubila svoju specifičnu plavu boju. Ovaj mladi proizvođač bi voleo da nabavi sušaru, da ne bi toliko zavisio od vremena. Branko je uspeo da lavandu suši na maloj površini, jer to radi sukcesivno. On ne obere njivu za dan, berba traje 10 do 15 dana, a njegov objekat može da primi količinu koja se za tri do četiri dana obere sa njive, tako da to radi sukcesivno.

Lavanda berba
Berba lavande obavlja se ručno

Malim proizvođačima izvoz nije isplativ

Lavandu prerađuje u ulje i uglavnom prodaje na veliko. Kupci su farmaceutske i kozmetičke industrije u Srbiji, pogoni koji se bave proizvodnjom čajeva, kao i prodavnice zdrave hrane u Srbiji. Ne žali se na konkurenciju, jer kaže da je ona uglavnom „zdrava“, ali priznaje da se tržište polako zasićuje ovim proizvodom i da bi bilo dobro dalje ići u izvoz. Međutim, kao mali proizvođač, sa jednog hektara nema ekonomsku isplativost za izvoz, jer transport „pojede“ zaradu. Lavanda nije teška, ali je kabasta, tako da je potreban šleper i udruživanje sa još nekim, odnosno kooperacija.

Ideja o prirodnim mešavinama stigla sa Novog Zelanda

Druga njegova ljubav je Supernatural med, preparat koje pravi na bazi mešavina lekovitog bilja i meda. U tom poslu mu je pomogao dugogodisnji prijatelj i njegov budući kum. On je najbolji srpski triatlonac. Bio je na mnogim sportskim takmičenjima i putovao po svetu, te je tako tokom jednog takmičenja i boravka na Novom Zelandu upoznao ljude koji su pravili lekovite preparate, video tinkture i recepte, došao do Branka i predložio mu da uđe u taj posao.

Mešavine prirodnog bagremovog meda i crnog afričkog kima, kao i kombinacije sa đumbirom, peršunom, sirovom golice, majčinom dušicom, semenom koprive i korijandera, samo su neki od njegovih proizvoda.

Ceo ovaj primer, pokazuje da je za pokretanje bilo kakvog posla, osim unutrašnjeg osećaja, bitna i informacija i kretanje među ljudima, ali i način kako ćeš upotrebiti tu informaciju i do kakvih zaključaka i odluka ćeš doći.

Lavanda
Osećaj kada posao ide dobro, nema cenu, kaže Branko

Mali koraci – jeftinije greške

Branko ovde ne zaustavlja svoje ambicije. Za period od 10 godina zamišlja da ima svoj ranč i brvnaru, pogon. Kako kaže, važan je osećaj ispunjenosti i stvaranje i građenje sebe.

„Svi imaju ideje za koje treba ogroman novac. Ali mnogo je pametnije krenuti malim i laganim koracima. Ne samo što je lakše ovladati materijom nego i sve greške koje napravite, mnogo manje koštaju. Ni meni ne cvetaju ruže, nemam neko bogatstvo, ali nema lepšeg osećaja kada odradite dobru pripremu u proleće, konkretno lavandu, pa krene da cveta, pa vidite da to dobro ide. Sve to nema cenu“, poručuje Branko.

Umesto izgovora – preuzeti odgovornost

Branko uspeva da uskladi svoju potrebu da bude mlad, da se provodi putuje, ispunjava mladalačke hirove, a sa druge strane da bude odgovoran i ozbilljan poljoprivredni proizvođač. Nije asocijalan, ima svoje društvo, svoje hobije, a preko posla ostvaruje kontakte i poznanstva. Ne vidi ni da bilo gde zaostaje za svojom generacijom, što se tiče provoda i slobodnog vremena.

Najlakše je, kaže, nalaziti izgovore u spoljnim okolnostima kao što su porodica, škola, država i vlast, ili pak u geografskim ograničenjima mesta gde smo rođeni, da se nešto ne pokuša. Treba preuzeti odgovornost za svoj život i svoje postupke, glavna je poruka ovog mladog momka.

„Sve što uradi čovek, svaki potez, ima svoju posledicu, bilo dobra ili loša. Ljudi bi trebalo da budu odgovorni za svaki svoj postupak koji urade, da ako imaju ideju ne slušaju previše druge i da slušaju svoju intuciju, jer za svaki problem postoji rešenje. Samo treba ići polako, smireno verovati u sebe i u u to što radiš i rezultati neće izostati“, zaključuje on.

Izvor Agroklu.rs           Autorka: Marija Jovanović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.