Inovacije se ne „prelivaju“ dovoljno brzo u poljoprivredu

Srbija se za 2017. godinu nalazi na 62. mestu kada je reč o globalnom indeksu inovacija, a problem pedstavljaju spore inovacije u poljoprivredi.

Globalni indeks inovacija (GII) pruža detaljnu analizu inovacionih mogućnosti jedne zemlje, meri rezultate inovacija i procenjuje efikasnost njihovog učinka u odnosu na mogućnosti te države.  Srbija se tako za 2017. godinu nalazi na 62. mestu i za četiri pozicije je bolje plasirana nego prošle godine. Ipak, loši rezultati se i dalje beleže u ekonomiji i poslovnom okruženju. Tome je doprinela i činjenica da se inovacije iz drugih oblasti ne „prelivaju“ dovoljno brzo u sektor poljoprivrede.

Pet pravaca za unapređenje poljoprivrede

Prema GLL, postoji pet pravaca za unapređenje poljoprivrede:

  • bolja optimizacija upotrebe resursa;
  • povećanje proizvodnje u Zapadnoj Africi i Jugioistočnoj Evropi;
  • stvaranje urbanih farmi, staklenih bašti i farmi u zatvorenom;
  • poboljšanje genetskog materijala u cilju dobijanja višeg prinosa i zaštite od bolesti i parazita;
  • manje odbacivanje duž lanca u proizvodnji hrane.

Digitalizacija poljoprivrede

Bolja optimizacija resursa se postiže digitalizacijom poljoprivrede. To podrazumeva upotrebu novih tehnologija, kao na primer korišćenje dronova ili 3D fotografisanje iz vazduha, koje prati u realnom vremenu nivo saliniteta, zasićenost azotom i navodnjenost zemljišta. U tom slučaju se ne troše velike količine vode ili đubriva.

Međutim, digitalizaciju usporavaju prepreke – veličina farme, jaz između analitike i menadžmenta na gazdinstvu, oklevanje poljoprivrednika da dele podatke sa konsultantima. Zato je potrebno obrazovanje, saradnja sa naučnim institucijama, uvoz novih tehnologija i znanja, a nedostatak domaće regulative i podrška država ne bi trebalo da budu prepreka za inovativnost, stoji u publikaciji ICT HUB, koju možete pronaći ispod teksta.

Inovacije u opremi za poljoprivredu

Mere za povećanje konkurentnosti

Novi proizvodi, konkurentni u regionu i šire, nastaju kao rezultat znanja i ljudi učenih za najnovije svetske tehnologije. Međutim, analitičari GII su ukazali da srpske inovativne kompanije nemaju dovoljan pristup finansiranju i da je mala mogućnost dobijanja povoljnih kredita.

Jedna od mera za povećanje konkurentnosti proizvoda na domaćem tržištu, kao povećanje izvoza, jeste udruživanje agrarnih kompanija u klastere, odnosno geografska koncentracija kompanija, dobavljača, proizvođača srodnih proizvoda i specijalizovanih institucija na jednom području. U našoj zemlji ima više od 100 klastera u oblasti informacionih tehnologija, turizma i poljoprivrede, ali oni nisu dovoljno razvijeni. Oni u poljoprivredi predstavljaju jedan od potencijala za razvoj potrebno ih je dodatno osnažiti.

Profesor FEFA Goran Pitić smatra da pitanje klastera kod nas nije postavljeno kao prioritet:

„Efekat klastera je mali, jer je im nije posvećena dovoljna pažnja. Klasteri su interaktivna grupa između privatnog i javnog sektora. Međutim, mi nemamo veliku kulturu klastera. Oni bi morali da zauzmu značajnije mesto uz snažniji impuls u lokalnoj zajednici gde se oni stvaraju“.

Foto:  lqlqlqlq75 / Pixabay

Izvor: agroklub.rs    autorka: Aleksandra Kekić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.