Ima li opasnih materija u našim oranicama?

Savremena poljoprivredna proizvodnja od poljoprivrednika zahteva da s vremena na vreme provere plodnost svojih oranica, što oni u poslednje vreme i čine. Međutim, postavlja se pitanje da li oni pored provere plodnosti zemljišta sprovode i analize o prisustvu pesticidateških metala i drugih štetnih materija na površnama koje obrađuju.

Stručnjaci u nadležnim službama, kako prenosi RTS, garantuju da su voćnjaci, povrtnjaci i njive u Srbiji zdravi, dodajući da se voće i povrće redovno proverava na mestima gde se gaji, ali i tamo gde se prodaje. Sa druge strane, istraživanja instituta, Agencije za zaštitu životne sredine i lokalnih samouprava, pokazuju da na pojedinim parcelama na kojima se hrana proizvodi postoje ozbiljna zagađenja, a ona se uglavnom nalaze u blizini industrijskih zona i deponija.

Uglavnom se radi samo analiza plodnosti zemljišta

Poreklo poljoprivrednih proizvoda, koje se prodaje na pijacama i u prodavnicama, kao i njihovu zdravstvenu bezbednost proveravaju inspekcije ministarstava poljoprivrede i zdravlja, ali i stručnjaci za tu oblast zaposleni u pijacama i marketima. Ipak, prva karika u lancu kontrole mora da bude sam proizvođač.

Radmila Pivić, naučna savetnica u Institutu za zemljište, napominje da je provera plodnosti zemljišta najpotrebnija poljoprivrednicima, jer se ona obavlja da bi se odredile norme đubrenja i videlo šta konkretno njihovim oranicama na kojima planiraju zasad nedostaje kada je reč o hranljivim materijama. Međutim, prema njenim rečima, vrlo retko proizvođači traže da se na njihovim njivama obave analize o prisustvu teških metala opasnih po ljudsko zdravlje.

U Srbiji 700 lokacija kontaminirano teškim metalima

U Srbiji postoji Katastar kontaminiranih lokacija, a prema zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine u našoj zemlji ih trenutno ima 700. Dragana Vidojević iz te agencije kaže da rezultati pokazuju da su parcele smeštene pored prometnih saobraćajnica na pojedinim lokalitetima ugrožene većim koncentracijama olova, dok u okolini deponija na kojima se odlaže komunalni otpad, postoji povećan sadržaj teških metala poput olova, arsenahroma bakra.

Povišen nivo pesticida u 1-1,5% hrane koju jedemo

Uprkos tome, nadležni tvrde, da trenutno nema razloga za brigu, ali upozoravaju da veću opasnos po zdravlje čak i od teških metala predstavljaju pesticidi. Savetnik ministra Nenad Dolovac, napominje da je praćenjem i analizama iz prethodnih godina ustanovljeno da 1-1,5% hrane, koju konzumiramo, sadrži povišen nivo pesticida. Kada se takvi proizvodi otkrije, nadležne službe daju nalog za zabranu njihovog stavljanja u promet. Najviše takvih rešenja doneto je posle majskih poplava iz 2014. godina, kada je čak 12.000 hektara bilo neupotrebljivo duže od godinu dana, a u uzorcima zemljišta i mulja iz Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Obrenovca, pronađene su velike koncentracije nikla, olova, arsena i hroma.

Izvor:  agrokub.rs   Autor Marinko Tica          Foto: budabar / BigStock

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.