Hoće li izvoz unaprediti naše stočarstvo?

Potpisan Memorandum o izvozu svežeg junećeg mesa u Kinu, treba da omogući kvalitetniju i veću stočarsku proizvodnju. Istražili smo da li je baš izvoz taj koji će podići na noge srpsko stočarstvo na zalasku.

Prema zvaničnim podacima Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, postoji ukupno 11 firmikoje imaju dozvolu za izvoz mesa domaćih papkara u Evropsku uniju. Većina tih firmi se nalazi u Vojvodini, jedna ima sedište u Beogradu, a tri su na teriotoriji ostatka Srbije.

Čeka se dozvola za izvoz mesa u Kinu

Kada je reč o centralnoj Srbiji, ne postoje klanice koje je resorno ministarstvo kontaktiralo da učestvuju u isporuci junetine na daleki istok. Jedino kompanija „Juhor“ (Yuhor) ima dozvolu za izvoz uopšte. Kako saznajemo iz Opštine Kragujevac sada se, nakon urađenih preliminarnih studija, čeka dozvola za izvoz govedine u Kinu, a taj izvoz kako tvrde očekuje se u oktobru ili novembru ove godine.

Katić: Potrebno 7-8 godina za obezbeđivanje traženih količina

Dušan Katić – agronom

Agronom Dušan Katić ističe da ako govorimo o konkretnom i pomenutom izvozu u Kinu onda bi taj period bio oko 7 ili 8 godina da bi se obezbedile tražene količine, dodavši da je uslov za to da se odmah krene u veoma ozbiljne investicije i podrške stočarstvu.

Pitanje boljih uslova za kvalitetniju proizvodnju nije vezano za izvoz u Kinu već za agrarnu politiku i odnos države prema razvoju stočarstva i poljoprivredi uopšte. Zato je za povećanje proizvodnje neophodna potpuna podrška države i bankarskog sektora“, smatra Katić.

Srbija lane proizvela 75.000 tona junetine

Da podsetimo dogovoreno je da naša zemlja na kinesko tržište izveze 500.000 tona junetine. Srbija je u lane proizvela 75.000 tona tog mesa, a izvezla 1.130 tona. Samo „bebi bifa“ izvezla je 400 tona, a 2015. godine tek 315 tona ove najkvalitetnije junetine. S druge strane, prošle godine uvezli smo iz zemalja EU oko 790 tona goveđeg mesa, a u 2015. godini taj uvoz je bio 1.370 tona.

Leontijević: Neophodno zabraniti uvoz lošeg mesa i dići cenu mleka

Kako navodi Branko Leontijević iz firme „Stočar LSB“ u Ubu, koja se, osim proizvodnje i prerade mesa, već 15 godina bavi izvozom „bebi bifa“ u Italiju, njihov izvoz na godišnjem nivou dostiže 300 tona. On tvrdi da je za povećanje stočarske proizvodnje potrebno više od dogovorenog izvoza.

Juneće meso u klanici „Stočar“ iz Uba

Prvo, treba zabraniti uvoz lošeg mesa, drugo Srbija nema radne snage, a onda treba i povećati cenu mleka jer je ona vrlo niska“, naglaševa Leontijević.

Interesantno je i to da je on tokom razgovora rekao da je saradnjom sa Italijanima jako zadovoljan, dok su druga tržišta s kojima naša država sklapa ili je sklopila o izvozu nepredvidiva. Katić ih ocenjuje kao, pre svega, velika.

Izlazak na velika tržišta rizičan

Prema Katićevom mišljenju to su za Srbiju definitivno ogromna tržišta, dodajući da je pod znakom pitanja da li uopšte možemo da ulazimo u tu tržišnu utakmicu. Tome u prilog Katić se setio jednog zanimljivog sastanka u Ministarstvu poljoprivrede negde s početka 2008. godine.

U kabinetu tadašnjeg ministra održan je sastanak sa predstavnicima najveće i najznačajnije japanske kompanije za uvoz hrane. Tražili su, ne postavljajući pitanje cene, 10.000 tona kukuruza šećerca, proizvedenog u Srbiji. Ukratko, nadljudskim naporima i angažovanjem mnogih resursa i ljudi došlo se do mogućih 1.000 tona, priseća se Katić, koji je kako kaže tokom 2007. i 2008. godine bio portparol u Ministarstvu poljoprivrede.

Zašto Srbija prihvata nedostižne izvozne kvote?

Srbija, dakle, odvajkada sklapa ugovore o izvozu „sa verom i nadom“ da će on podstaći poljoprivrednu proizvodnju. Taj izvoz, međutim, nekako je uvek sa nedostižnim kvotama, a zašto se to sada sa Kinezima nastavlja, Katić veruje da je po sredi sve vreme pogrešno upotrebljen termin.

Bikovi u tovu

Iskreno, ni meni to nije bilo najjasnije, ali je jedino realno objašnjenje da nije reč o (ne)prihvatanju već o dodeli tih kvota Srbiji. Mislim i da je osnov za to čuveni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU. Ako svemu tome dodamo i procene da u našoj zemlji trenutno u tovu ima između15.000 i 20.000 junadi, a nedostaje nam minimum 50.000″, opominje KatićTako, zaključuje on opet dolazimo do početne priče o agrarnoj politici i odnosu države prema poljoprivredi.

Foto: Turmfalke / Pixabay; Julijana Kuzmić; Dušan Katić; Branko Leontijević

Izvor: www.agroklub.rs    Autorka Julijana Kuzmić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.