Higijena životinja na farmi

Održavanje higijene objekata za uzgoj i držanje životinja važna je zoohigijenska mera, prvenstveno zbog preventivnog delovanja na smanjivanje broja mikroorganizama, kao potencijalnih uzročnika zagađenja prostora, opreme, predmeta, hrane i vode u objektu.

Ispunjavanje tog standarda najviše zavisi od karaktera samog farmera: da li se odgovorno odnosi prema dobrobiti životinja ili mu je na prvom mestu – postizanje profita, a ne dobrobit životinja.

Farme se nadziru prema godišnjem planu

U Upravi za veterinu ističu da je Pravilnikom propisano svakodnevno uklanjanje stajskog đubriva, ostataka prostirki i hrane za životinje, čime se omogućava da životinje budu zdrave. Pored zootehničkih mera treba ispuniti i uslov dobrobiti životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme kao i načina držanja i uzgajanja pojedinh vrsta i kategorija, a sve to je propisao u tekstu Pravilnika.

„Inspektor u svom nadzoru na farmi utvrđuje činjenično stanje. Da li su obezbeđeni uslovi za držanje i negu životinja i da li oni odgovaraju vrsti, polu, starosti kao i fizičkim i biološkim specifičnostima i osobini i ponašanju i zdrastvenom stanju životinje. Nadzori se obavljaju po godišnjem planu inspekcijskih kontrola. Ukoliko nisu evidentarana veća odstupanja na farmi, nadzori se obavljaju jednom do dvaput godišnje, kada su u pitanju provere parametara higijene na farmi“, ističu u Upravi za veterinu.

Održavanje higijene na farmi propisano je Pravilnikom, koji možete pronaći ispod teksta.

Dodaju da se na osnovu izveštaja veterinarske inspekcije može zaključiti da su uslovi prihvatljivi na farmama prihvatljivi. Međutim, potrebna je stalna edukacija i usklađivanje sa evropskom regulativom, koje će doneti troškove, pre svega kada je reš o promenama na objektima.

Higijena je širok pojam

Stela Strsoglavec, konsultant za održivu poljoprivredu i dobrobit farmskih životinja iz nevladine organizacije „Educa humana“ smatra da se higijena odnosi na držanje, ishranu i negu životinja:

„Način kako držite životinje – da li slobodno, vezano u objektima ili na ispaši, da li ih hranite biljnim hranivima ili im ubacujete mesno, kostano brašno, da li im dajete dovoljne količine čiste vode, da li imate veterinara sa kojim se konsultuje oko redovne vakcinacije, karantin za životije koje su bolesne, da li poštujete karantin kada unosite nove životinje, šta radite sa uginulim životinjima, sve to spada u higijenu“.

Dodaje da je osnovna higijena i održavanje objekata čistim, krečenje, dovoljno ventilacije, redovno izđubravanje, kako ne bi bilo amonijaka.

Koncept „Pet sloboda“

Prema njenim rečima, dobrobit životinja zasniva se na konceptu „Pet sloboda“ (Webster, 2001). Ako želite da poštujete higijenu na farmama, treba da ispoštujete:

  • slobodu od gladi i žeđi – obezbeđivanjem stalno dostupne sveže vode i hrane koja će održati životinju zdravom i snažnom;
  • slobodu od bola, povreda i bolesti – obezbeđivanjem staništa u kojem ne može da povredi sebe ili druge životinje, prevencijom i pravovremenom dijagnostikom i lečenjem.
  • slobodu od straha i stresa – zabranom fizičkog ili psihičkog zlostavljanja od strane čoveka ili drugih životinja;
  • slobodu od neudobnosti – obezbeđivanjem dovoljno prostora za normalne stavove tela, za ishranu i za odmor;
  • slobodu na ispoljavanje prirodnog ponašanja – dovoljno prostora za kretanje, za kontakt sa drugim pripadnicima sopstvene vrste i stimulativna sredina da bi se sprečila dosada.

Dodaje da seljaci tradicionalno poštuju životinje i da su svesni da one imaju određenu dinamiku, koja mora da se ispoštuje, dok su nepravilnosti uočene kod onih proizvođača koji žele da ostvare profit.

Sve informacije u vezi sa izgradnom i održavanjem farme mogu se dobiti od Poljoprivredne stručne službe ili od arhitektonskog biroa pri Institutu za stočarstvo.

Higijena u svinjcima

Higijena na konvencionalnim farmama se svodi na to da imate objekte koje životinje štite od sunca i nepogoda, mora da bude dovoljno toplo zimi i da postoji dobra ventilacija, kaže Strsoglavec i objašnjava:

„Događa se da isparenja amonijaka izazivaju bolesti disajnih organa kod tih životinja, pa vi prosto u velikim industrijskim postrojenjima morate da imate veterinara koji vam redovno obilazi farmu. Postoji i higijena izđubravanja. U većini slučajeva, naročito kod svinja u objektima gde se drže, podovi su rešetkasti tako da tečni izmet prolazi. Svinje su intelegentne životinje, po nekim pretpostavkama intelegentije od pasa. One neće vršiti nuždu tamo gde spavaju, ali to je samo kad im se da dovoljno prostora. Dolazi do oboljenja papaka, zbog dosade one grickaju repove jedne drugima“.

Higijena u izmuzištima

Kada je reč o kravama, postoji i dodatna higijena izmuzavanja i higijena u izmuzištima.

„Pre izmuzavanja, vime treba da se dobro opere, očisti. Izmuzišta se prave od keramičkih pločica upravo da bi se dobro oprala, a i oprema, odnosno muzilice, moraju da budu čiste, kao i tankovi u kojima se čuva mleko. Za to sve postoje određeni standardi, jer nijedna farma koja proizvodi mleko i koja ga predaje dalje ona ne može da ga preda ako nije ispoštovale te veterinarske i sanitarne uslove“, kaže naša sagovornica.

Higijena u živinarnicima

Higijena kod živina razilikuje se u zavisnsti od toga da li se radi o brojlerima ili kokama nosiljima. Kod brojlera je higijena vezana za šest nedelja nakon čega uzgajani pilići idu na klanje. Pre nego što se nova tura jednodnevnih pilića unese, objekat mora da bude opran, dezinfikovan, a za novi turnus unosi se nova, sveža i čista prostirka. Preporuka je da se bar jednom godišnje ili u šest meseci detaljno očisti objekat u kome se drzi živina.

Važnost higijene transporta

Kada se životinje transportuju, takođe je bitno da ti kamioni imaju rešetkastu ventilaciju. Takođe, prilikom transporta, ne treba mešati životinje različitog uzrasta, postoji pravilo gustine koje mora da se poštuje kao i pravljenje pauze da bi se životinjama dalo dovoljno hrane i vode. Podrazumeva se da kamioni posle svakog prevoza treba da budu oprani i dezinfikovani i da takvi treba da uđu na farmu.

Bezbednost hrane i životna sredina – u neraskidivoj vezi

Stela Strsoglavec se, kao predstavnik nevladinih organizacija, nalazi u radnoj grupi koja prati pregovore sa EU o Poglavljima 11,12,13. Namera je da, kada se otvori Poglavlje 12 – bezbednost hrane (fitosanitarne i veterinarske politike) i dobrobit životinja,se pregovori povežu sa Poglavljem 27 koje se tiče životne sredine, jer su mišljenja nevladinih organizacija da su ta poglavlja u neraskidivoj vezi.

Kada je u pitanju nadzor državnih institucija, ona kaže da kao civilni sektor nemaju uvid u rezultate, jer se državne institucije opiru bilo kojoj vrsti kotrole. Veruje da se i u ovoj oblasti javlja korupcija.

Foto: Peter Grima / Flickr              

Izvor: www.agroklub.rs              Autorka Marija Jovanović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.