Gde poljoprivrednici najčešće greše?

Kao i u ostalim delovima zemlje, izmrzavanja na usevima je bilo i u južnom Banatu. Koordinatorka Prognozno-izveštajne službe „Agrozavoda“ u Vršcu, Vesna Jovančić, rekla je da su na lokalitetu Bela Crkva imali dva mraza.

Biće presejavanja kukuruza

Objasnila je da je na 1,5m visine zabeležena temperatura -3°C, tako da je prizemni mraz bio i veći. Oštećenja su bila na okopavinama koje su nikle, pre svega na kukuruzu.

„Nivo oštećenja zavisi od lokaliteta. Imamo i potpuno izmrzavanje, gde je oštećena vegetativna kupa i gde će biti presejavanja, ali i mesta gde su oštećeni širi, bolje razvijeni listovi, kod kojih je kupa sačuvana. Kod njih će biljka nastaviti vegetaciju. Situacija je šarena“, objašnjava Jovančić.

Sagovornica kaže da je stradalo i voće. Mraz je oštetio cvetove jabuke koji su bili u punom cvetanju, pa i tek zametnute plodove.

Prepoznat značaj Prognozno-izveštajne službe

Jovančićeva kaže da je njihov rad prepoznat, kako u poljoprivrednim preduzećima, zadrugama tako i među poljoprivrednicima:

„Oni mlađi i kopjuterski pismeniji nas prate na internetu, a stariji putem medija masovne komunikacije, kao što su radio i televizija. Za sve je potrebno vreme, ali činjenica je da se naš rad sve više prati“.

Vesna Jovančić pregleda pšenicu

Početničke greške u zaštiti bilja

Svaki poljoprivrednik je priča za sebe. Postoje oni koji prate savremene trendove i napreduju u svim segmentima proizvodnje, ali ima i onih koji prave početničke greške. Na pitanje gde poljoprivrednici najčešće greše Jovančićeva odgovara:

„Poljoprivrednici najviše greše u momentu primene pesticida. Kasne sa primenom, kako fungicida tako i herbicida, pošto smo mi pre svega jedno ratarsko područje. To je naročito evidentno u proizvodnji pšenice. U voćarskoj proizvodnji postoji određeni ritam, ali se i radi više no što bi trebalo. Često se koriste sredstva za zaštitu bilja preventivno, bez možda, stvarne potrebe. I tu mi pronalazimo naše mesto. Tu je PIS da da prave savete“.

Prema oceni sagovorinice, retki poljoprivrednici se trude da ne menjaju samo pesticide prema komercijalnom nazivu, već i po aktivnoj materiji i načinu delovanja.

„Antirezistentna strategija je za većinu poljoprivrednika složena priča. Većina misli ako promeni naziv preparata da će time smanjiti rezistentnost patogena. A to je veliki problem“, kaže Vesna Jovančić.

I primena pesticida problem

Naša sagovornica kaže da je veliki problem u aplikaciji pesticida i upotreba zastarelih mašina za zaštitu bilja:

„Oprema je veoma stara. Veliki deo njih ne bi mogao da prođe testiranje prskalica. Nisu ljudi informisani sa kojim savremenim diznama mogu da se opreme, ali one ne mogu da se primene na starim prskalicama. Kada bi zamenili prskalice bilo bi im mnogo lakše, ali uvek je problem novac. Ponekad se poljoprivrednici žale na efikasnost pesticida, a vi golim okom možete da vidite koliko svaka dizna izbacuje različitu količinu pesticida. Ne možete onda očekivati ni pravilnu primenu pesticida. Mnogi poljoprivrednici su naučili da uvek istu količinu vode upotrebe za tretiranje. Ne znaju da kažu koliko su vode upotrebili po jutru. Sinergija neznanja i loše opreme“.

Deficitarni inženjeri zaštite bilja

Vesna Jovančić kaže da regionu Vršca nedostaju zaštitari. Napominje da je ovog proleća bilo potrebe za 4-5 inženjera zaštite bilja. Apeluje i na eventualne poslodavce da budu izdašniji u plaćenju kolega, pa bi, kako kaže „neki inženjer možda i došao iz Novog Sada u Vršac“.

Izvor:  www.agroklub rs      Autor. Đorđe Simović   Foto: Đorđe Simović

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.