Da li je ukrštanje u stočarstvu zaista korisno?

agriculture industry, farming and animal husbandry concept - herd of cows eating hay in cowshed on d

Koncept domaćeg uzgoja stoke sa njihovim divljim srodnicima nije nov i generalno nije u potpunosti podržan. Glavni razlog je cilj povećanja hibridne snage potomstva i njihova tendencija da nadmaše roditelje. Hibridni potencijal može da utiče na buduće generacije i nije nešto što bi se moglo shvatiti olako.

Poenta ukrštanja je kombinacija roditelja, koji su po nekoj daljoj liniji povezani, kako bi se proizvelo održivo potomstvo. U današnjem stočarstvu, cilj je povećati hibridnu snagu stoke koja se gaji u domaćim uslovima, što se pokazalo izvodljivo u praksi.

Detaljna istraživanja pokazala su da ukrštanje pozitivno utiče na poboljšanje za nekoliko proizvodnih osobina, posebno osobina preživljavanja koje su nisko nasledne, kako piše Beef2Live

Koncept domaćeg uzgoja stoke sa njihovim divljim srodnicima nije nov i generalno nije u potpunosti podržan. Glavni razlog je cilj povećanja hibridne snage potomstva i njihova tendencija da nadmaše roditelje.

Da li su hibridni potomci zaista bolji 

U prirodnom okruženju, hibridni potomci mogu biti veoma problematični, naročito kada se povećava njihov reproduktivni kapacitet. Na primer, divlje svinje veoma su realan i veliki problem. One su agresivne i često se reprodukuju.

Domaća svinja sposobna je da proizvede održivo potomstvo kada se pari sa nekoliko podvrsta. Ipak, snaga potomstva graniči  se sa agresivnim i ekološki destruktivnim ponašanjem.

Trebalo bi zakonom neke vrste divljih životinja zaštititi od hibridizacije sa blisko povezanim podvrstama, zato što će hibridi, ponekad, nadmašiti oba roditelja i zapravo smanjiti populaciju izvornih roditelja. Hibridni potencijal može da utiče na buduće generacije i nije nešto što bi se moglo shvatiti olako.

Belgijsko plavo – bodibilder među govedima

Kao primer za ove tvrdnje mogu da posluže dve zmije – afrički piton (Pithon sebae) i burmanski piton (Pithon molurus bivittatus) koji nastavljaju da privlače pažnju, pre svega zbog straha da bi mogli da se ukrste. Kada su ograničeni na njihovo prirodno stanište – jedno je u podsaharskoj Africi, a drugo u južnoj i jugoistočnoj Aziji, ne ukrštaju se.

Srećom, ovakva ukrštanja retko dovode do održivog i reproduktivno zdravog potomstva. 

Hibridna snaga i proizvodnja goveđeg mesa 

Priča o hibridnoj snazi sigurno može da nađe svoje mesto i u proizvodnji goveđeg mesa. Ova industrija može ublažiti ekstreme hibridne snage i fokusirati se na dobre tačke, a to su pre svega povećana energija teladi, koja poboljšava sposobnost življenja, povećani reproduktivni potencijal, ali i smanjenje troškova proizvodnje, koji su povezani sa ovim osobinama.

Pretpostavka od koje se polazi kod ukrštanja goveda zasniva se na tome da se proizvodnja učini produktivnijom i profitabilnijom. Maksimiziranje proizvodnje ide kroz programe rotacionog uzgoja i omogućava uključivanje dobrih osobina roditelja u novu rasu. 

Proizvođači semena poboljšali su genetičke osobine kroz selekciju za povećanu proizvodnju i to za osobinu rasta i još par drugih osobina. Ipak, niske nasledne osobine još uvek zadržavaju svoje prednosti koje su postigle kroz heterozis (poboljšanje biološkog kvaliteta ili kvantiteta u hibridnom potomstvu).


Autorka: Ivana Živanić

Izvor Agroklub

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.