Blaga zima pogoduje razmnožavanju glodara

Blaga zima utiče na brojnost glodara, koji u ovom periodu prave ogromnu štetu u skladištima, a i u voćnjacima krajem februara ili početkom marta. Pacov pojede sedam puta više hrane od miša, ali miš za deset puta više razbaca i zagadi uskladištenu hranu.

Štetnost glodara i uticaj na ljudski organizam

Osim što pojedu i zagade hranu, oni su veliki prenosioci zaraznih bolesti, a uz sve to vrlo brzo stupaju u rodnost i reprodukuju se. Glodari prenose oko 30 bolesti, kao npr. hemoragijska groznicu, tifus, besnilo, tuberkulozu, leptospirozu, trihinelozu itd. Uzročnike zaraznih bolesti glodari najčešće šire zagaživanjem vode, namirnica i površina urinom, fecesom i slinom ili sekretom žlezde kojom obeležavaju svoj teren. Ženka miša stupa u rodnost sa tri meseca, a mužjak sa četiri. Ženka mlade nosi samo 21 dan. Razmnožavaju se tolikom brzinom da jedan par godišnje može dati i do 15.000 potomaka, pa iz tog razloga moramo ozbiljno shvatiti ovaj problem i preventivno i na vreme ga rešavati.

Veoma je važno pratiti i kontrolisati da se ne prenamnože, a blaga zima kakva je ova za sad im ide u korist, stoga obratite pažnju. Deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija (DDD) je mera koja se sprovodi u jesen i proleće u stambenim prostorima i raznim skladištima. DDD se sprovodi u humanoj i veterinarskoj medicini i zakonom je regulisana obavezna mera, koja ima za cilj da zaštiti i očuva zdravlje ljudi i životinja. Sprovode se na velikim farmama, fabrikama stočne hrane, klanicama, većim, a u poslednje vreme i manjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Deratizacija, dezinsekcija i dezinfekcija (DDD) je mera koja se sprovodi u jesen i proleće u stambenim prostorima i raznim skladištima.

Štetni glodari od javnozdrastvene važnosti su: crni pacov (Rattus rattus), pacov plodojed (Rattus rattus varfrungivorus), aleksandrijski pacov (Rattus rattus var. alexandrinus) i sivi, smeđi ili kanalski pacov (Rattus norvegicus), zatim miševi: kućni miš (Mus muculus domesticus) i drugi štetni glodari: poljski miš i voluharice.

Deratizacija podrazumeva skup različitih mera koje je potrebno sprovesti radi smanjenja populacije ili brojnosti štetnih glodara ispod praga štetnosti, zaustavljanje razmnožavanja ili potpuno uništenja prisutne populacije štetnih glodara, koji su prenosioci uzročnika raznih bolesti.

Metode za hvatanje i regulaciju populacije glodara

Metode za hvatanje i regulaciju brojnosti glodara su:

  1. Mehaničke metode (mišolovke, lepljive ploče, lepilo za miševe, upotreba vode – rusko bure)
  2. Fizičke metode (primena električne energije, ultra zvuka, toplote)
  3. Biološke metode (prirodni neprijatelji, pacov vuk, primena mikoorganizama)
  4. Hemijske metode (primena rodenticida, primena repelenata, primena homosterilanata)

Noviji način suzbijanja, a spada u ekološki pristup suzbijanja glodara je upotreba lepljivih ploča za miševe – ne sadrži nikakve hemijske otrove. Omogućava jednostavno suzbijanje miševa u domaćinstvu, kao i u javnoj i komunalnoj higijeni. Visok kvalitet lepila, kao i intenzivna žuta boja, privlače i hvataju miševe, pacove, ali i ostale gmižuće i leteće insekte.

Dolaskom hladnijih dana, miševi i ostali glodari napuštaju prirodno stanište i uvlače se u fabrike stočne hrane, štale, skladišta hrane, farme, tavane, podrume, stambene prostore itd. Iz tog razloga potrebno je te prostore držati urednim, bez rasute hrane i otpadaka gje bi se mogli zavlačiti, hraniti i razmnožavti štetni glodar

Izvor: agroklub.rs  Autorka Danijela Plavšić  Foto: Danijela Plavšić

Agrobiznis magazin 1

Agrobiznis magazin 1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*


Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.